Miodrag KUZMANOVIĆ

1. jun 2022.

Kažu da je ovo prva oficijelna Evil Dead igra za PC i konzole nakon sedamnaest godina, ali ni pored najbolje volje nisam u stanju da se setim prethodne. Znam da sam pre nekoliko godina igrao mobilni Evil Dead naslov, kog više nema na Gugl pleju, i to je, otprilike, to.

Evil Dead: The Game je asimetrična multiplayer igra izvedena u formi 4 vs 1, koncepcijski identična naslovima kao što su Dead by Daylight i Friday the 13th: The Game. Ono što te igre nemaju, a Evil Dead ima, jeste legendarni Brus Kembel, koji je raznim verzijama Eša Vilijemsa pozajmio svoj neuporedivi glas. Njegova harizma i drži sve ovo, da se ne lažemo, jer igra ne nudi ništa što već X puta nije viđeno i proživljeno u drugim naslovima.

Ta harizma je mogla da bude problem da su developeri odlučili da u svakoj partiji može da postoji samo jedan Eš, prinudivši igrače koji nisu dovoljno brzo kliknuli na željeni lik da igraju kao Henry the Red ili neki od nebitnih likova iz TV serije „Ash vs Evil Dead”. Srećom, Eša ima dovoljno za sve, jer postoje varijante iz svakog filma. Svi likovi, uključujući i Eševe, podeljeni su na četiri klase koje se razlikuju se po specijalki na kuldaunu i drugim karakteristikama. Oružje i napadi su, međutim, isti za sve, tako da, realno, nije previše bitno koga ćete odabrati. Ovde čak i žene mogu da nose motornu testeru i boomstick, twelve gauge double barreled Remington, S-Mart’s top-of-the-line...

Ako žele da trijumfuju nad silama zla, četvoro igrača moraju da kompletiraju nekoliko vezanih zadataka. Treba da pronađu tri dela mape, nakon čega im se otvaraju lokacije kandarijanskog noža i izgubljenih stranica „Nekronomikona”. Kad obave sve to, ostaje im da eliminišu grupu demona i da odbrane kompletirani „Nekronomikon” od finalnog juriša deadita. Zvuči lako, ali nije, jer ih s druge strane sabotira igrač u ulozi kandarijanskog demona, koji ima čitav arsenal moći i smicalica na raspolaganju.

Igrač u ulozi demona može da spawnuje obične i elitne deadite na terenu, da postavlja zamke, zaposeda određene objekte, pa i same igrače ako im se skala straha napuni do vrha. Posebno mi se svidela mogućnost zaposedanja automobila koji su raštrkani na mapi i njihovo posledično korišćenje za terorisanje igrača. Ako se ne drže zajedno, četvoro preživelih progresivno obuzima teror, koji je moguće sanirati na dva načina - napredovanjem u grupi ili stajanjem pored vatre, baklje ili fenjera. S druge strane, igrači su motivisani da se razdvoje u potrazi za oružjem, municijom i potrepštinama (partiju počinjete goloruki), tako da ćete stalno biti rastrzani između ta dva imperativa.

Igrač koji igra Kandarijanca, ako zna šta radi, može da napravi zulum, jer su igrači iz random mečmejkinga legendarno svojeglavi, kao i u svakoj igri ovog tipa. Jedan je odlutao u šumu, drugi hrani papagaja i AFK-uje, treći nervozno gunđa u mikrofon... Ako vam živi ljudi dosade, možete da igrate s botovima ili u kombinaciji ljudi i botova. Recimo, četvoro igrača protiv jednog AI kandarijanskog demona. Uspešnim (ili neuspešnim) kompletiranjem mečeva, igrači stiču iskustvo koje mogu da ulože u budženje klase po izboru, nezavisno od toga da li su igrali s njom ili ne. Progresija je duga: pre nego što otključate sve što može da se otključa, proći će nedelje igranja.

PC verzija Evil Dead: The Game postoji isključivo na Epic storeu, ali s obzirom na to da podržava crossplay sa konzolama, igrača uvek ima kao pleve. Konzolne verzije mi deluju superiornije, jer na PC-u, za sada, postoji nekoliko tehničkih problema, među kojima je osnovni nemogućnost ručnog setovanja rezolucije u full screen režimu. Ne možete ni da isključite motion blur i druge efekte koji nemaju nikakvog smisla, a povremeno sam iskusio i izrazit lag. Savetujem vam da sačekate peč ili tri pre nego što se ispružite za četrdeset evra.