Miodrag KUZMANOVIĆ

1. jun 2022.

I da živim tri hiljade godina, kao Leto II, božanski car Dine, sin nesrećnog Pola Atreida koji je voljno mutirao u human/sandworm hibrida, neke stvari ne bih zaboravio. Iz svesti mi ni nakon trideset godina nisu izvetrili odzivi jedinica iz Dune II (1992) za DOS. Atreides unit launched/Atreides unit destroyed... Hiljadu puta u okviru jedne misije - ko od toga nije poludeo, postao je kvalifikovani mentat. Dune 2000 (1998.) i Emperor: Battle for Dune (2001.) doneli su odzive koji su se zapatili na drugi način. U redakciji, na primer, neki od nas redovno koriste Bi-lal kaifa kad se slažu s nekim ili nečim. Ima i gorih redakcija, ne vrtite glavom...

Fenomenu Dine na razmeđu XX i XXI veka znatno su odmogle dve niskobudžetne mini-serije sa Sci-Fi kanala - čizi gluma i kartonski efekti unazadili su neuporedivu književnu viziju originalnih romana. Od tada, pa tokom naredne dve decenije nije bilo igara ni drugog Dina sadržaja, ako ne računamo nekoliko novela kojima je sin Frenka Herberta pokušao da jaše na slavi svog oca veštinom Qzme koji bi zakačio fremenske kuke na Šai-Huluda. Tek je odlični Vilnevov film iz prošle godine revitalizovao interes za all things Arakis. U pogledu igara, Funcom je prvi namirisao spajs i ovih dana je ponudio early access verziju zanimljivog strateškog hibrida koji ne liči ni na jednu Dune igru u istoriji.

Dune: Spice Wars predstavlja krosover između 4X i RTS ideja, igru koja na krajnje zanimljiv način pokušava da ilustruje borbu za melanž, najvredniju stvar u poznatom univerzumu. Verzija koja je predstavljena relativno je siromašna u pogledu dostupnog sadržaja - nema kampanje ni multiplayera, već postoji samo skirmish protiv AI protivnika. Sve što fali biće postepeno dodavano, ali dok se to ne desi, u mogućnosti ste da kupite igru po znatno nižoj ceni.

Atreidi, Harkoneni, krijumčari ili Fremeni. Izabraćete jednu frakciju, dodatno je prilagoditi izborom dvoje od ponuđena četiri savetnika, nakon čega vam sledi explore, expand, exploit i exterminate. Mapa Arakisa je proceduralno generisana, a početnu teritoriju ćete morati da širite u svim pravcima ako mislite da izbijete na čelo. U startu raspolažete jednim ornitopterom koji služi za izviđanje - da biste osvojili teritoriju, morate da skautujete naselja i eventualne resurse koji na njoj postoje, nakon čega možete da šaljete vojsku ili da je preuzmete na neki drugi način. Pridobijanje sela koje fiksira teritoriju najlakše se izvodi silom, slanjem jedinica u borbu s narodnom milicijom i okupacijom, ali Atreidi imaju i opciju za mirnu integraciju koja je znatno sporija, ali i jeftinija, jer ne morate ponovo da trenirate branioce.

Ključ prosperiteta je resursna ekonomija, čiji je najvažniji element prikupljanje začina. Harvesteri funkcionišu autonomno, farmujući vrednu smesu s dina, a njihova automatska evakuacija carrayalom u slučaju pojave crva mora ručno da se aktivira za svako pojedinačno vozilo. To je, praktično, jedini inkonvinijens u farmovanju začina, koje je, u ovoj ranoj verziji igre, previše bezbedno i totalno automatizovano. Uopšte, peščani crvi su suviše mala pretnja za vaše snage na terenu. Povremeno će ih privući borba oko naselja, ali tada je dovoljno pomeriti jedinice malčice u stranu i sve će biti u redu. Po mom mišljenju, sve u vezi sa Shai-Huludom u igri mora da se dovede na viši, ozbiljniji i opasniji nivo. Za sada su nebitna fusnota, što nema logike.

Prikupljeni začin koristite na dva načina. Prvi i veoma bitan jeste plaćanje poreza imperatoru - svakih mesec dana morate besplatno da isporučite određenu kvotu začina, koja konstantno raste. Ako propustite plaćanje reketa, rejting u Landsraadu će vam opasti, što dovodi do niza negativnih posledica (o tome malo kasnije). Sav višak začina možete da prodate kompaniji CHOAM, što je primarni način za pabirčenje solarija, valute koja vam, između ostalog, omogućava regrutaciju jedinica i upkeep građevina.

Mapa Arakisa je isparcelisana na pojedinačne teritorije, koje u većini slučajeva pružaju bonus na eksploataciju određenog resursa. Ako, na primer, u jednoj zoni imate površinski kop plascreta, prvo ćete podići plascrete rafineriju kad osvojite selo, jer vam taj kop daje dodatni prinos na priliv deficitarnog resursa. Gradnja u igri nikad ne može biti stihijska, jer svaki objekat koji sagradite ima srazmerno velik upkeep drugih resursa, tako da će vas bilo kakvo zaletanje brzo dovesti u deficit. Ni osvajanje teritorije ne možete da sprovodite ako vam fali nešto bitno, recimo, voda ili uticaj. Vodu prikupljate gradnjom windtrapsa, pri čemu bolje rezultate postižete na teritorijama na kojima vetar jače duva (da, u igri postoji i taj parametar!). Uticaj se ogleda kroz resurs koji automatski curka, što možete ubrzati gradnjom specifičnih objekata koji će vam smanjivati akumulaciju nečeg drugog. Isprepletanost resursa i uticaj tog preplitanja na sve aspekte igre su totalni. Logistika na Arakisu ima veći značaj od trupa i gole sile.

Stvari su dodatno zakomplikovane hegemonijom, stavkom koja funkcioniše kao zbir poena koji reflektuju napredak vaše frakcije, otključavajući glavni štab i predstavljajući jedan od uslova za pobedu. Vaš HQ, Arakin za Atreide ili sič Tabr za Fremene, nema nikakvu funkciju, osim kao mesto za kupovanje frakcijskih bonusa za veliku resursnu cenu. U trenutnoj verziji igre praktično je neosvojiv, tako da nisam siguran da li njegovo razaranje predstavlja uslov za pobedu ili ne.

Ratovanje u igri nikad nije masovno, već podseća na taktičku squad akciju ograničenog obima koju smo imali u nastavcima Ground Controla, kad već moram da potežem primere iz 2000. godine. Svaka frakcija ima nekoliko tipova pešadijskih jedinica koje se razlikuju po oružju (blisko ili balističko) i otpornosti, a njihova borbena upotreba svodi se na desni klik na protivnika. Moraćete da vodite računa i o zalihama ako ih šaljete na duži štrapac preko gole pustinje ili teritorije koju ne kontrolišete. Ako istroše zalihe pre nego što stignu na cilj, ostaće samo dugmići na vrelom suncu Arakisa.

Pored logistike i ratovanja, u igri imamo i istraživanje tehnologija, špijunažu i glasanje u Lansraadu. Tehnološka drvca su, mahom, ista za sve četiri frakcije i razlikuju se u nijansama. Brzina tog istraživanja zavisi od naučnih objekata, čija gradnja, logično, vezuje resurse koje biste upotrebili za ekonomske ili vojne objekte. Špijunaža je izvedena prilično traljavo, jer sistem angažovanja i upotrebe agenata ima rogobatan i nejasan interfejs. Što se tiče Lansraada, od njega zavise mnoge sitne i krupne odluke u igri, od većeg ili manjeg upkeepa za borbene jedinice, do sticanja pozicije predsednika parlamenta i njenog zadržavanja tokokm X meseci, što je jedan od uslova za pobedu. U slučaju da vam rejting u ovom parlamentu opadne (ako, recimo, ne plaćate porez), dobićete gadne frakcijske debuffe, poput niže cene po kojoj prodajete začin kompaniji CHOAM, što vas prilično brzo može ugrobariti.

Sve četiri frakcije funkcionišu na sličan način, skupljajući iste resurse i koristeći istu logističko-borbenu mehaniku, razlikujući se u nijansama. Atreidi, kao što rekoh, mogu da integrišu sela umesto da ih osvajaju, dok Harkoneni imaju opciju za maltretiranje stanovništva, koje donosi kratkotrajan dodatni priliv resursa, ali uzrokuje bunu kad efekat prestane. Neke od razlika tiču se bonusa za glasanje u Lansraadu, druge su kozmetičke, ali činjenica je da su sve strane, za sada, previše slične jedna drugoj. Siguran sam da će taj segment igre pretrpeti najviše promena i da je inicijalni manjak suštinskih razlika samo polazna tačka od koje će se vršiti balansiranje i utezanje. Možda će u jednom trenutku devsi dodati i frakciju Ordos, implementirati Tleilaxu, Bene Geserit i Sardaukare i time dodatno profilisati celu stvar. Zašto, recimo, Harkoneni ne bi mogli da angažuju Sardaukare ako ostvare veći hegemonijski skor u partiji?

Dune: Spice Wars ima solidnu osnovu, ali na igri mora još mnogo da se radi da bi ostvarila svoj puni potencijal. Rekao bih da će stvari u potpunosti leći na svoje mesto za nekih godinu dana.