Darko MIHOKOVIĆ

1. jun 2022.

Iako je sa ekipom iz Tigon Studiosa već dve decenije prisutan u gejming industriji, a i sam je protagonista u nekoliko igara, verujemo da Rogue Legacy zauzima posebno mesto u srcu Vina Dizela. Zašto, pitate se? Pa, zato što je u igri porodica na prvom mestu, baš kao i u filmovima serijala „Fast and Furious”.

Dugoočekivani nastavak indie hitića sa početka decenije konačno je stigao. Pomalo paradoksalno, ali već posle prvog protrčavanja biće vam jasno i da se ništa nije promenilo, ali i da se mnogo toga promenilo. I dalje je u pitanju roguelite platforma sa „gde ja stadoh, ti produži” hereditarnom mehanikom, ali toliko je unapređena da ćete se zapitati kako je uopšte bilo moguće igrati bez svih tih sitnica.

Vodeći glavu porodice, istražujete proceduralno generisani zamak, nafilovan protivnicima iza kojih ostaju zlatnici i kojekakvi goodiesi, trudeći se da dogurate što dalje. Platformisanje nije na nivou Super Meat Boy mazohizma, ali daleko od toga da je naivno, naročito nakon što igra poodmakne. Kada vam mrski neprijatelji neumitno dođu glave, vašu misiju nastavlja neki od potomaka. Imate izbor između tri junaka (ili junakinje), različitih klasa, potpuno randomizovanih statistika i osobina, što dovodi do prilično smehotresnih kombinacija. Genetski RNG vam može dodeliti veganskog varvarina daltonistu, pri čemu cela igra postaje crno-bela, dok će vam pečeni pilići, koji, inače, služe za obnovu energije, zapravo, oduzimati energiju. Ili, recimo, čarobnjaka sa stomačnim tegobama, koji nanosi dodatni burn damage u kontaktu sa protivnicima.

Nakon izbora naslednika, preostaje vam da novac stečen tokom prethodnog poduhvata uložite u razvoj porodičnog zamka, tačnije, razvoj budućih pokolenja. Svaki novčić investiran u povećanje skale energije, jačine oklopa, jačine udarca, predstavljaće jedan korak dalje u avanturama vaših unučića. Svaki minut duže proveden u lagumima zamka značiće i još koji preko potrebni dinar, jer nove iteracije apgrejda zahtevaju sve više i više zlatnika.

Novcem otključavate i nove klase, kao i prodavce na dokovima. Tu je kovač, od koga kupujete kvalitetniju opremu (recepte otključavate tokom igranja), čarobnica sa dućanom runa, te dvorski arhitekta koji, za određenu sumu, može da „zamrzne” aktuelnu instancu zamka, što može biti korisno u slučaju da ste prethodno nabasali na nešto zanimljivo, a zatim zaginuli u pokušaju da dođete do toga. Pre no što se otisnete u novu avanturu, sav nepotrošeni novac predajete lađaru Haronu (kada otključate porodični sef, refundiraće vam se deset odsto sume).

Igru počinjete kao vitez naoružan mačem, dok ćete kasnije otključati tradicionalni dijapazon klasa (čarobnjak, varvarin, rendžer, valkira), ali i neke neuobičajene, poput kuvara, koji verni tiganj koristi ne samo za lemanje protivnika, nego i za odbijanje projektila.

Tokom igre, naići ćete na raznorazne relikvije, sa benefitima koji važe samo za aktuelni run i koštaće vas određenu dozu odlučnosti, što, efektivno, znači da im je broj ograničen, pa pažljivo birajte. Postoje i uklete relikvije, bez uticaja na odlučnost, ali sa penalima sa kojima morate da se nosite dok ne razbijete kletvu. Sa druge strane, u zamku su skriveni i predmeti koje su vam preci ostavili u amanet i oni vam ostaju u trajnom vlasništvu, ali se za njih morate malo potruditi i savladati jedinstvenu mini-instancu.

Iako se osnovna mehanika igre gotovo nimalo ne razlikuje od prvog dela, autori kao da su proteklih devet godina proveli svakodnevno kontemplirajući o sitnicama koje bi mogle da unaprede igru, da bi na kraju, kroz timski brainstorming, sve te ideje bile sublimirane u savršenu celinu, u igru u kojoj ćete podjednako uživati bilo da joj posvetite celo poslepodne ili tek petnaestak minuta. Ako je Hades u poslednje dve godine pobrao sve roguelike lovorike, ove godine žanr ima novog princa spremnog za krunidbu, a ime mu je Rogue Legacy 2.