D. MIHOKOVIĆ

1. maj 2022.

Obrni, okreni, ali savezničko iskrcavanje u Normandiji nekako se uvek nađe u igrama sa tematikom Drugog svetskog rata, pa, tako, Loricielova igra iz 1992. nosi upravo naziv odsudnog datuma operacije Overlord. D-Day je multi-event ratna igra, po uzoru na dobri, stari Beach Head, ali se u ovom slučaju pojedine deonice razlikuju jedna od druge i, zapravo, predstavljaju četiri roda vojske: pešadiju, padobrance, oklopne jedinice i avijaciju.

Naime, od četiri deonice, dve su kvazisimulacije, dok su preostale dve čiste arkade. Prvo sedate za komande tenka M4 Šerman, tačnije, upravljaćete celim tenkovskim vodom u proboju sa plaža u unutrašnjost okupirane Francuske. Zatim, sledi deonica sa noćnim bombardovanjem mostova i drugih strateških ciljeva. Padobransko-desantni deo igre takođe se odvija pod okriljem noći, a cilj je bezbedno spustiti četu padobranaca na određeno mesto, boreći se pritom sa naletima vetra i krošnjama drveća. Najteže je ostavljeno za kraj - u prašinarskoj deonici vodite četu vojnika sa ciljem da mapu očistite od neprijatelja. Komande se izdaju svakom vojniku ponaosob i, iako nije turn based, najviše podseća na WWII verziju čuvenog Laser Squada.

D-Day se trudi da bude majstor svih zanata, dok, realno, ne zaslužuje ni šegrtsko zvanje. To je naročito primetno kod simulacijskih deonica, koje su po kvalitetu miljama iza punokrvnih pripadnika žanra. Na kraju, ispada da je arkadna deonica sa padobranskim desantom jedina svetla tačka u čitavoj igri.