TEST PLAY
Winter Ember
Aleksandar DINIĆ
1. maj 2022.

Igra vam se kvalitetna, napeto-atmosferična, maksimalno ispolirana stealth-orijentisana akciona avantura, koja gazi dobro utabanim stazama, poput onih kojima su nam došli serijali kao što su Thief ili Dishonored? Baš šteta, jer novo čedo iz studija Sky Machines, nažalost, neće ispuniti većinu ovih očekivanja. Ukoliko ste više raspoloženi za varijantu „eh, onda daj šta daš”, Winter Ember je prihvatljiva zanimacija za nekoliko večeri, koja će u gotovo regularnim intervalima ostavljati gorak ukus u ustima igrača, ne toliko zbog gorućih problema koji koče gameplay, koliko zbog protraćenog potencijala i propuštene prilike da se polazna ideja ovog naslova pretvori u nešto mnogo više od onog što smo dobili.

Winter Ember je uradak koji je neko pravio za svoj groš, ignorišući mnoge zdravorazumske konvencije
Igra je smeštena u mračni gotično-viktorijanski milje koji tek sporadično uspeva

Osam dugih godina nakon porodičnog masakra koji ga je ostavio siročetom, ogorčeni protagonista Artur vraća se u mračnu prestonicu Anargal, rešen da istaži okolnosti pomenutog događaja i razreši misteriju kriptične poruke koju mu je otac uputio kobne večeri. Nakon podužeg uvoda (koji je predviđen za ovladavanje glavnim mehanizmima gameplaya), naći ćete se na ulicama i trgovima pomenutog grada. Naš osvetoljubivi junoša vrlo brzo obrešće se u vrzinom kolu različitih mračno-tajnih organizacija i kvazireligijsko-paramilitantnih sekti, koje, radi sopstvenih zakrabuljenih agendi, grad, svet i stanovnike Embera drže u grčevitom stisku koji će naš povratnik pokušati da olabavi u nastavku igre.

Winter Ember je, očekivano i očigledno nakon uvida u bilo koji nasumični ekran iz igre, smešten u mračni gotično-viktorijanski milje kojim dominira večna noć i polutmina i koji tek sporadično uspeva, pre svega kroz uspelu atmosferu, da dobaci do standarda koji su u ovom žanru postavili ranije pomenuti uzori. Reference i omaž pomenutim klasicima, međutim, u ovom slučaju nije samo nešto što je usputno odrađeno kako bi vas podsetilo da u svakom trenutku možete igrati nešto daleko bolje od Winter Embera. Dotični, u ovom smislu, bez imalo stida & blama, zahvata duboko lopatom i donosi direktne „pozajmice” kojih bi se svako sa iole takta bar pomalo postideo - protagonista ima jedno falično oko u glavi, njegov vizuelni izgled tokom igranja je direktno preuzet iz Thief igara, isto se odnosi i na dizajn samog grada i sveta koji zrači industrijsko-fantazijskim nabojem, dok sva prateća galanterija po pitanju menija, fontova, pratećih ekrana, ikona i ikonica izgleda kao nešto što je u poslednjem trenutku odbačeno pre implementacije u serijal Dishonored...

Kićenje tuđim perjem, nakon dužeg vremena provedenog uz Winter Ember, deluje kao da je izvedeno da bi se, nažalost, neuspešno prikrile gomile manjkavosti u dizajnu igre sa kojima autori jednostavno nisu uspeli (ili nisu hteli) da se izbore. Prvi i odzvanjajući problem tiče se same perspektive iz koje ćete igrati. Top down pogled i rotirajuća ptičja perspektiva nisu loše rešenje kao takve, ali jesu problematične kada su ovako traljavo implementirane - kamera je, jednostavno, previše blizu pozicionirana i onemogućava bilo kakvo (od)zumiranje ili tiltovanje prikaza, što rezultuje neudobnom nepreglednošću i kasnim uočavanjem protivnika, uz sav prateći repertoar očekivanih brljotina (neiscrtavanje okruženja, preklapanja elemenata scene i dr.).

Sledeća stvar na tapetu je otužna „stealth” mehanika na kojoj je trebalo da počiva cela stvar. Kripovanje kroz gusto rastinje je moguće, uz (bolno usporeno) prikradanje, ali sve to pada u vodu zbog natprosečno osetljivih stražara koji će vas začas detektovati i krenuti u fajt (što je dodatno pojačano pomenutim problemima sa kamerom). Ukoliko i uspete da im se prikradete iza leđa, komande za njihovo uspešno onesvešćivanje ili eliminisanje ponekad znaju da otkažu poslušnost ili zavise od odgovarajućeg ugla pod kojim je potrebno da im priđete. Egzotične alatke, kao što su indikatori „zamračenosti” vašeg junaka ili vidno polje protivnika takođe su misaona imenica: u igri postoji samo diskretno (i gotovo neprimetno) zatamnjenje na ivicima ekrana kada ste u većoj pomrčini, ali to ni na koji način efektivno ne pomaže igranju. Ubačen je, doduše, vizuelni prikaz alarmiranosti neprijatelja na vaše prisustvo, ali dotični retko kad koristi nečemu zbog pomenute Arturove tromosti u kretanju. Dodatnu glupost predstavlja i mogućnost skrivanja u sanducima i ormarima po kućama, koja bukvalno ne služi ničemu.

Jednom kada vas uoče, što će se namerno češće dešavati sa vaše strane kako bi ste brzo savladali napasnike, umesto da se sa njima gnjavite tunjavom mehanikom šunjanja, na scenu stupa bizarno-uvošteni „borbeni” model. Korišćenje priručnog mača podrazumeva zadavanje udaraca i blokadu, uz trostepenu, obnovljivu skalu izdržljivosti koju ovo troši, uz opciju pravovremenog pariranja koje nakratko ošamućuje protivnike. Neprijatelji su prilikom ovih bliskih sukobljavanja naročito nezgodni, pre svega, zbog krute animacije i načina na koji sve ovo funkcioniše, ali ih možete jednostavno cheesovati konstantnim držanjem bloka i spamovanjem tastera za napad, uz povremeno odstupanje kako bi vam se obnovila izdržljivost. Šta li bi na jednu „stealth” igru, u kojoj ćete namerno srljati na protivnike, jer ih je jednostavnije izbaciti iz jednačine krutom akcionom mehanikom borbe, rekao jedan Thief u kojem je svaki fajt sa pojedinačnim stražarima bio traumatično iskustvo, a svaki sukob sa više od jednog ravno samoubistvu...?

Streličarski komplet podrazumeva nekoliko različitih vrsta projektila (sa bespotrebno komplikovanim načinom njihovog kraftovanja), koje ćete koristiti u zavisnosti od okolnosti - obične strele, vodene i vatrene za paljenje i gašenje svetlosnih izvora, strele sa ojačanim vrhom za onesvešćivanje/razvaljivanje lomljivih prepreka, one sa konopcima za veranje na predefinisanim tačkama, električne za aktiviranje pojedinih uređaja i sl.). Njihova borbena namena je traljavo implementirana, kako zbog visoke otpornosti protivnika (nakon čega će se sjuriti da vas umlate), tako i zbog imbecilnog načina nišanjenja koje je moguće samo po osi direktno ispred glavnog lika (sa zamornim rotiranjem celog ekrana kada hoćete nešto precizno da naciljate).

Monetarno-ekonomski model takođe je bedan i nedorečen, sa gomilom generičkih pehara, ogrlica i drugog nakita koji ćete mažnjavati po kućama i vilama, a zatim prodavati u ilegalnim zalagaonicama posejanim po mapama. Kokanjem protivnika i obavljanjem zadataka i misija ne generišete nikakav vid iskustva, već jednostavno pronalazite razbacane skill-žetone koje možete investirati u sijaset veština na predviđenim oltar-kipovima (na kojima je moguće i snimati trenutnu poziciju). Dodatni, počasni ekser u sanduk Embera dodelićemo bljuzgavo sazdanim i u najvećoj meri neupotrebljivim i nepreglednim mapama, koje deluju kao satelitski snimci trenutnog okruženja, provučeni kroz nekakav negativ-filter (i uspevaju samo da izazovu želju da neko vreme terapeutski gledate u fantastično dizajnirane parnjake iz Dishonored igara).

Nakon što se naviknete na sve ove propuste, gluposti i sadržajnu prazninu kojom igra odzvanja, možete se prepustiti nekim low key kvalitetima koji se Emberu ne mogu osporiti. Ovo se, pre svega, odnosi na uspelu i mračnu atmosferu (koja više paše igri čiji bi datum izlaska bio negde tokom dugih, zimskih noći), sporadične sporedne misije i elemente priče, dizajn pojedinih lokacija kao i, generalno, način na koji se gradski distrikti lavirintski prepliću, sa aktivnim traženjem puteva i prečica kroz sve to. Apsolutni kvalitativni šampion igre je ambijentalno-atmosferična muzika, koja svojim kvalitetom osciluje isključivo na skali od odlične, preko izvrsne, do fenomenalne (jednom kada stignete do velike crkve na obroncima van grada nećete hteti neko vreme da napuštate njene holove i dvorane baš iz ovog razloga).

Winter Ember je uradak koji je neko pravio za svoj groš, ignorišući mnoge zdravorazumske konvencije atipične samo za ovaj žanr, na to nabacao nefunkcionalne kamare svega i svačega i na nečiji nagovor to oglasio za prodaju u digitalnim prodavnicama za nekoliko igračkih platformi. Ako mu tako priđete, možete iz njega iscediti sate umereno dobre zabave i verovatno ga nepovratno zaboraviti jednom kada odjavna špica krene da se odmotava.

Potrebno: Core i5-6400, 8 GB RAM, GeForce GTX 960, Windows 10

Poželjno: Core i5-7400, 8 GB RAM, GeForce GTX 1060, Windows 10

Ova igra je: kvazi-stealth, kvazi-akciona, kvazi-avantura...

Platforma: Windows, PlayStation 4/5, Xbox Series X/S, Switch

Veličina: 6 GB

Studio: Sky Machine Studios

Izdavač: Blowship Studios, Gamera Game

Adresa: i.sk.rs/358469

PEGI: 18

57


PRETHODNI TEKST
SLEDEĆI TEKST
Najčitanije
Igre
Telefoni
Hardver
Softver
Nauka
Aktuelno štampano izdanje
JUL 2022
Teenage Mutant Ninja Turtles: Shredder’s Revenge
Dičan omaž beat ’em up igrama iz osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka...
Microsoft Store Community i Editor’s Choice Awards
Nagrade za najbolje aplikacije sa Microsoft Storea (1)
U okviru Microsoft Store Community Choice Awards korisnici glasaju za aplikacije koje im se najviše dopadaju...
Lenovo Yoga 9i gen 7 (14IAP7)
Do sada najbolji 2-u-1
Najnovija Yoga, sedme generacije, donosi nekoliko osveženja, a svakako je najprimetniji fantastični OLED ekran...
AMD Ryzen 7 5800X3D
Stvoren (samo) za igranje
Sasvim nesvakidašnji model procesora, koji donosi jedno vrlo specifično i do sada neviđeno rešenje u desktop svetu...
vivo X80 Pro
Filmska priča
Kompanija vivo ne škrtari, te je u prodajno pakovanje, pored maske i telefona, uvrstila i brzi punjač od 80 vati, USB kabl i pristojne slušalice sa...
Huawei Mate Xs2
Vratio se Gumiflex
Ekran je OLED tipa i bez dileme, predstavlja najbolji ekran na nekom savitljivom telefonu...
Novosti iz sveta robotike
Tri robota uđu bar...
Predstavljamo vam tri inovativna rešenja koja će pozitivno uticati na neprestanu evoluciju robota koje sve više koristimo...
Sukob u Ukrajini i domaća IT industrija
Turbulentna priča najbrže industrije
Bez ulaska u politiku sukoba, jasno je da je najveću štetu, posebno dugoročno, pretrpela ukrajinska IT industrija...
Disney+ u Srbiji
Imperija „zadaje” udarac
UHD 4K stream na četiri uređaja odjednom. Izuzetan katalog starih i novih naslova. Nema naših titlova ni sinhronizacije.
Starship Troopers: Terran Command
Naslov koji je zabavan dok ga aktivno igrate, ali veoma brzo potom izvetri iz sećanja...
Diablo Immortal
Preporučujemo da neko vreme igrate Immortal bez plaćanja, a zatim da mu okrenete leđa i zaboravite da postoji...
V Rising
V Rising je vampirski survival RPG, pri čemu vampirština nije franšizno licencirana, tipa Vampire: The Masquerade...
© 2022 Svet kompjutera. Sva prava zadrzana.
Novi broj - Arhiva - Forum - O nama