Aleksandar ĐURIĆ

1. maj 2022.

Američka država Luizijana intrigantno je okruženje, što za turiste, što za pripovedače i konzumente priča koji uživaju u geografskim i kulturološkim specifičnostima ove države i njenog najvećeg grada Nju Orleansa (močvare, džez, vudu magija itd.). U svetu igara, neki od zapaženijih naslova smeštenih u Luizijanu su: Gabriel Knight 1, Mafia III i Resident Evil 7. Ipak, tek je sa igrom Norco ovom okruženju pripalo fundamentalno mesto u priči neke igre. Norko je ime stvarnog grada u Luizijani u kom se igra dešava, a čiju ekonomiju pokreće rafinerija nafte koja stanovnicima donosi poslove, ali i znatno zagađenje okoline i propratna oboljenja. (Fun fact: u Luizijani postoji 17 rafinerija nafte, koje su zaslužne za petinu celokupnog kapaciteta prerade nafte u SAD). Putem evokativne prezentacije, opisa okoline i razgovora sa likovima, u igri je dočarana kultura, industrija i opšta atmosfera u sci-fi Norku iz bliske budućnosti, a sa njim i Luizijane.

Portret jednog grada, ipak, tek je vrh narativnog ledenog brega u igri Norco. Ono što počinje kao stilski vrlo lepo napisana i društveno angažovana crime-drama/misterija o životu nadomak rafinerije i močvara, ubrzo se transformiše u nešto daleko bizarnije. Recimo da bi približan opis bio: „Detektivski sci-fi body horror u distopijskoj Luizijani. Na LSD-u.”

Radnja prati devojku Kej, koja se vraća u rodni Norko nakon što je njena majka preminula od raka. Nevoljama tu nije kraj, jer se ubrzo gubi trag njenom mlađem bratu i Kej se, naravno, daje u potragu za njim. Uporedo sa tim, kroz flešbekove, znatan deo igre provodimo i u cipelama njene majke, nekoliko nedelja ranije. Da li je stara majka zaista preminula usled bolesti?

Neobičnosti u priči su isprva suptilnije i potiču od sci-fi settinga: autentičan način imenovanja godina, zapisivanje sećanja osobe u nekakav lični poluživi entitet, napredni robot sa „sazvežđima u glavi” (?), itd. Zatim, susrećemo Superduck, gigantsku pticu sa ekscentričnim stilom izražavanja koja je u potrazi za zagonetnom, svesnom zlatnom sferom, primećenom u obližnjoj močvari. Direktori rafinerije takođe su jako zainteresovani za ovu sferu, kao i pseudo-hrišćanski kult, uspostavljen od strane lokalnog internet „influensera”. Koja je priroda mistične sfere i kako je ona povezana sa Kej?

Bizarnost, ipak, tu tek počinje, a prethodnom opisu možemo da dodamo i pojmove „magični realizam” ili „nadrealizam”, jer su konstantno pred nama delići narativa koji su neobjašnjivi i uvrnuti.

Istovremeno, bazične niti priče pratite kao u višerazrednoj noir misteriji, dok su karakteri jednako zatečeni neverovatnim zbivanjima kao i igrač. Ovo nam dozvoljava da sa lakoćom polagano uranjamo u sve neobičniji svet priče, čiji detalji su čudni, ali prate koherentnu, uverljivu unutrašnju logiku. O većini likova ne saznajemo mnogo toga, ali su, ipak, veoma životni.

Norco se dotiče mnogih tema, od kojih je ona ekološka (sa pripadajućim, anti-kapitalističkim viđenjem) najočiglednija. Zatim, Norco se bavi i pitanjima religije/vere, implikacijama razvoja robotike, veštačke inteligencije i, uopšte, tehnologije, kao i intimnijim temama, kao što su porodični odnosi i pronalaženje ličnog mesta u koordinatnom sistemu životne konfuzije. Pogotovo su zanimljivi detalji povezani sa učestalom upotrebom pametnih telefona, kao i težnjom ključnih aktera priče da napuste Zemlju zarad kolonizacije svemira, zbog čega, pored ostalog, Norco odaje utisak relevantne i aktuelne priče.

Pored kompetencije u stvaranju jedinstvene, a plauzabilne Luizijane, pohvaljujemo i diskretan humor apsurda (naročito sve što izgovori naftni pirat Lucky). Ko bi rekao da će mračni Norco biti jedna od najduhovitijih igara u poslednje vreme?

Najveća mana je ta što se čini da nam Norco, na kraju, i nije rekao bogzna šta o temama koje je započeo. Deluje, ipak, kao da je ovo vrsta priče koja je bila suviše zaokupirana izgradnjom sveta i postavljanjem pitanja, da bi stigla da na njih i odgovori.