Danilo LUKINOVIĆ

1. maj 2022.

Simulacije preživljavanja uglavnom izrađuju mali indie studiji, sa dobrom premisom, ali mršavim rezultatima. Brza i jeftina zabava ili šok efekat, koji bi uz pomoć bolesti koja se prenosi internetom (influenseri), mogao da rezultuje povećanom popularnošću i generiše malo parica za naredni projekat.

Aircraft Carrier Survival, raspiruje maštu istog trenutka kad pročitate naziv i pogledate render. Vreli (i hladni) Pacifik, Drugog svetskog rata, poslednje je i jedino poprište sukoba masivnih flota, koje su sadržale pola tucceta nosača aviona u pojedinačnim bitkama.

Organizovanje zaštitnog kišobrana kombinacijom lovaca i protivavionske artiljerije cele grupe, razpoređivanje timova za reagovanje na novonastali krater koji je hrabri mučenik, nošen „Božanskim vetrom”, napravio u masivnoj čeličnoj telesini broda, blokiranje podmornica da se probiju do glavne nagrade...Mmmmmmmm, mogućnosti deluju neograničeno.

Na prvi pogled, Aircraft Carrier Survival ne ispunjava dečačke snove sedenja u komandnoj sobi koja se oseća na „fluide” broda i ljudi koji je opslužuju. Uvodni ekran podseća na svaki bogovetni „simulator” koji ste videli, grafika je svedena, boje blago razmazane, ali je tu „đavolji žig”, koji garantuje da će vam igra jesti resurse, iako izgleda pomalo neugledno. Igra koristi Unity, i to se odmah vidi. Ponekad odbija da radi, učitavanje je predugo, povremeno „ispadne”, a zauzeće sistemskih resursa ne ide ispod 60 odsto.

Ako, ipak, izdržite prvi utisak, podrobno se zagledate u grafiku i, zapravo, zaigrate ACS, čeka vas „dečko koji obećava” i koji će vam raspiriti maštu. Igra je kompleksnija od pukog simulatora preživljavanja, ali nije ni prineti gorostasima pravih pomorskih simulatora, kao što su Harpoon ili Dangerous Waters. Moguća je doza kontrole i planiranja koji prevazilaze puko preživljavanje, ali i opušteno igranje, bez potrebe za bukvalnim planiranjem operacija i vremena koje ćete potrošiti u stvarnom svetu.

Nosači su baza operacije i nad njima ćete, u ulozi admirala, imati punu kontrolu. Kako se radi o simulatoru, nećete se samo stvoriti na moru, već morate da zadate kurs i brzinu, odete (fizički) do odgovarajuće prostorije na mostu, kako biste definisali i izdali naređenja. Sva oprema i naoružanje odgovaraju istorijskim uzorima. I pored navoda sa početka teksta, sama igra, zapravo, izgleda prijemčivo. Svi delovi broda predstavljeni su jasno. Tu je i svaka pojedinačna prostorija, koja nije odvojena samo za igru, jer su požari i poplave krivi za više tona potopljenog brodovlja, nego sve granate i torpeda zajedno. Čak i članovi posade izgledaju kao lep skup piksela i jasno se izdvajaju po uniformama i opremi. Brod sadrži sve neophodne celine (mašinerija, spavaonice, kuhinja, hangar), koje predstavljaju zupčanike u celini, ali i potencijalne ciljeve i samim tim probleme.

Međutim, niste ograničeni samo na defanzivne operacije. Naprotiv, bilo da igrate kampanju ili sandbox, startujete nakon uvodnog napada na Perl Harbor. Grupa je i te kako sposobna za otkrivanje i utepavanje morskih vazdušnih i kopnenih pretnji, noseći gnev farmera iz Oklahome u vidu bombi, torpeda, granata i neizostavne džebane u omiljenom kalibru „.50” (12,7 milimetara).

Početak svake operacije zahteva prikupljanje obaveštajnih podataka. Po dolasku na utvrđenu tačku potencijalnog konflikta, grubog radarskog kontakta i izviđanja, birate odgovarajući sastav „tepačke” sekcije i taktiku (predstavljene su kartama). U zavisnosti od uslova i delovanja protivnika, taktički „špil” će morati da se meša, prilagođava i raspoređuje. Ishod akcije, bilo da se radi o zaštiti nosača i grupe ili napadu na neprijateljske snage i resurse, može biti ispraćen kratkom animacijom.

ACS deluje kao idealna spona između pravog simulatora i igračke. Drugi svetski rat kao tema ne može da omane, dok god svetom hodaju ljudi rođeni u prošlom veku. Još malo optimizacije i biće „bombona”.

PRETHODNI TEKST Uragun

SLEDEĆI TEKST Lego Star Wars: The Skywalker Saga