Darko MIHOKOVIĆ

1. maj 2022.

Već duže od deset godina, Terraria ponosno stoji na pijedestalu 2D crafting/survival igara. Jednostavna mehanika preuzeta iz Minecrafta, smeštena u pikselizovano grafičko okruženje i preko 35 miliona prodatih kopija, uporno odolevaju nasrtajima uzurpatora kojih je tokom godina bilo napretek. Jednostavno, san svakog razvojnog tima koji se upusti u ove vode je da njihovo čedo postane Terraria umesto Terrarie.

Najnoviji pretendent je Core Keeper, igra švedskog studija Pugstorm koja je nedavno debitovala u okviru Early Access programa na Steamu. Sa svojim top down pogledom, CK vizuelno podseća na neku pećinsku varijantu igre Stardew Valley, ali bez društvene komponente. Tačnije, bez AI društvene komponente, jer je Core Keeper, pre svega, kooperativna igra za do osam igrača koji mogu da, po želji, upadnu u vašu partiju, jer je razvoj sveta i likova potpuno odvojen.

Kad smo već kod likova, prilikom njihovog stvaranja imate na raspolaganju nekoliko „zanimanja”, poput baštovana (dobijate lopatu i poen za baštovansku granu veština) ili rudara (pijuk i, naravno, rudarski poen). Za sada je ovo čista kozmetika, jer će vaš lik na kraju postati majstor svih zanata, ali možda ćemo tokom razvoja igre videti veću diferencijaciju među klasama.

Razvoj likova prati Elder Scrolls šablon - što više koristite neku veštinu, brže ćete je razvijati. Trčkaranjem po hodnicima, eliminacijom protivnika, okopavanjem bašte... dobijate poene koje ulažete u odgovarajuće grane. Na početku je razvoj linearan, da biste kasnije dobili i mogućnost izbora između različitih skillova.

Ukoliko ste solo igrač, pripremite se na pozamašnu količinu grinda, jer se osnovna mehanika sastoji u jurcanju za rudnim resursima. Ali, za razliku od većine sličnih igara, gde je ova zatupljujuća rabota propraćena uživanjem u pitoresknom okolišu, ovde vas okružuje tama, uz nešto svetlosti iz lampe koju nosite u offhandu i ponekog bioluminescentnog insekta. Jedini putokaz u sveopštem mraku je odsjaj rudnih depozita. Srećom, baklje se lako štancuju i još lakše zabadaju duž hodnika, tako da ćete makar pri povratku u bazni kamp imati lepo osvetljenu stazu.

Početak igre je skroman, sa slabašnim bakarnim oruđem/oružjem, ali ćete pronalaskom novih bioma i za njih karakterističnih ruda, moći da pravite pruge za brže putovanje i pokretne trake za automatizaciju kopanja i transporta rude. Borba je sastavni deo igre, i iako nećete morati da svako veče branite bazu od napada kripova, fauna u kasnijim biomima je vrlo agresivna, te je nabavka jačeg oružja obavezna prva stavka na krafting listi nakon otkrivanja nove rude.

Sa druge strane, survival komponenta igre potpuno je zapostavljena, jer hrane ima u izobilju (pečurke u početnoj zoni), što donekle obesmišljava bavljenje poljoprivredom i pripremanjem obroka. Kuvana hrana je korisna samo zbog pozitivnih efekata koji će dobro doći u težim borbama. Naravno, tu je i pecanje, aktivnost bez koje se više ne može ni zamisliti jedna open world igra.

Trenutno, end game se sastoji u obračunu sa bossovima koji gospodare svojim biomima. Za razliku od Valheima, gde je neophodno savladati bossa da bi uopšte dospeli u naredni biom, ovde je to samo poželjno. Naime, eliminacijom lokalnih glavonja, Core Keeper vas nagrađuje trofejima pomoću kojih aktivirate portale u bazi i tako dobijate pristup vrlo moćnim predmetima, kao što je neka vrsta hearthstonea za instant teleportaciju direktno u bazu uz uštedu nekoliko minuta tabananja po mračnim hodnicima.

Kako sada stoje stvari, Core Keeper neće zbaciti Terrariu sa krafting trona, a čini se da nema ni potencijala da tako nešto učini u budućnosti. Ipak, Core Keeper je igra koju definitivno vredi probati, čak i trenutnom, nedovršenom stanju, a povrh svega toga, neće vam previše olakšati novčanik.