Dragan KOSOVAC

1. januar 2022.

Svaka čast Amerikancima, ali niko ne zna da napravi kvalitetnu kritiku potrošačkog društva kao neko iz istočne Evrope. U ovom slučaju, autori igre Trash Sailors su dvočlani indie tim fluckyMachine iz Varšave. Trash Sailors može da se okarakteriše na više načina. Sa jedne strane, radi se o kooperativnoj survival avanturi, jer, zaista, preživljavanje u opasnom okruženju je krajnji cilj i prava avantura, a saradnja sa ostalim članovima posade vašeg sklepanog splava je jedini način da sačuvate živu glavu. Sa druge strane, neko će ovu igru nazvati haotičnim simulatorom plovidbe u nemogućim uslovima i to je, opet, tačno, jer kada četiri čoveka pokušavaju da u ograničenom vremenskom roku obave, naizgled, previše pojedinačnih zadataka, haos je prava reč za novonastalu situaciju. U svakom slučaju, radi se o naslovu sa velikom dozom iščašenog šarma (što može da se nasluti iz upečatljivog vizuelnog dizajna igre), ali i zabave, u umerenim granicama kad igrate solo, a u nemerljivim količinama kada je na palubi puna posada od četiri lika, a pokušaji koordinacije i komunikacije sa saigračima dođu do tačke raspada. No, krenimo redom.

Trash Sailors smešten je u svet u kom je planeta uzvratila udarac ljudima. Decenije zagađivanja učinile su svoje i okeani su napustili svoja korita, preplavivši veći deo sveta. Grupice preživelih sada jezde pučinom u sklepanim plovilima, ne bi li našli upotrebljive mašine, razne olupine ili bilo koji drugi materijal koji može da se iskoristi za popravku postojećih i stvaranje novih brodskih sistema, jer oni su preko potrebni za preživljavanje i dalji napredak u tom okrutnom svetu.

Glavni uređaj na vašem splavu je centralno postavljeni grinder, ultramoćni mlin koji će samleti bilo šta što u njega ubacite i izbaciti univerzalni briket materijala spremnog za dalje korišćenje, bilo da je u pitanju popravka postojećeg ili izgradnja nekog novog brodskog (splavskog?) sistema. Druga važna mašina je motor koji kad se jednom uključi ne staje dok ga „hranite” materijalom. Predmete u grinder možete da ubacujete proizvoljno, ali rezultat je mnogo bolji kada mašini dajete tačno propisanu kombinaciju, jer to povećava šansu da će vam obrada materijala kao nagradu dati zlatne šrafove, resurs za trajno unapređivanje splava između nivoa. U dnu ekrana nalazi se prozorče, u stilu jednookog džeka, na kom su iscrtane sličice tačne kombinacije predmeta koje valja ubaciti u mlin.

Materijal za kljukanje grindera (i brodskog motora) pluta oko vašeg splava u vidu raznih predmeta koje „pecate” kukom. Ograničeni domet kuke i vreme pre nego što isplivali predmeti ponovo potonu zahtevaju da neko bude za kormilom i upravlja splavom u željenom pravcu, kako bi neko drugi zabacio kuku i na palubu izvukao željeni predmet. Kada igrate solo, igra vam daje statičnog robota kog lično postavljate na željenu poziciju na splavu da bi on automatizovano obavljao zadatu funkciju, kao što je pecanje materijala, upravljanje kormilom, popravka oštećenja ili pucanje na napadače. Sve to je mnogo zabavnije u multiplayeru, kada je na splavu do četiri igrača i svako pokušava da pomogne u manjoj ili većoj meri, sa, generalno, urnebesnim rezultatima kada situacija postane previše hektična. Na svakom nivou, efektivno, radite iste, pomenute stvari, samo su uslovi za završetak malo drugačiji, od prevaljenog puta, preko sakupljenog materijala do eliminisanih protivnika.

Trash Sailors krasi specifičan, ručno crtani vizuelni identitet koji najviše podseća na češke ili poljske animirane filmove iz druge polovine prošlog veka. Sve je izvitopereno, iščašeno, sa animacijama koje liče na pomeranje papirnih elemenata, što je veoma efektno u stvaranju autentične atmosfere postapokaliptično-đubretarske piraterije. Ako ste fan čudnih indie igara, a posebno ako imate drugare koje bi interesovalo veselo igranje ovakvog naslova u lokalu, uopšte nije loša ideja da provedete malo vremena kao Trash Sailor, naprotiv.