Darko MIHOKOVIĆ

1. januar 2022.

Danas je uobičajeno da survival i role play igre imaju razgranate krafting sisteme za pravljenje najrazličitijeg oruđa i oružja. Ali, kada malo bolje razmislite, to su u nekoj meri imale i stare point&click avanture, kada ste kombinacijom dva predmeta iz inventara dobijali treći, neophodan za rešavanje neke zagonetke. Posmatrano kroz ovu prizmu, termin „krafting avantura”, kako je etiketirana igra koju danas imamo na tapetu, ne zvuči toliko nebulozno.

Wytchwood je avantura smeštena u svet bajki, ali ne onih dečjih u kojima je sve provučeno kroz ružičasti filter, nego u svet čije pripovesti imaju daleko mračniji ton. Glavna junakinja je neimenovana veštica, sa interesantnim modnim detaljem u vidu kazančeta na glavi, upravo probuđena iz dugogodišnjeg sna. Ulogu budilnika odigrao je demon u obličju jarca, koji vam je, usput, obrisao pamćenje i sada vam pred nosom maše neispunjenim ugovorom na dvanaest duša. Bukvalno saterani u ćošak, krećete na zadatak da odradite dil sa demonom, povratite sećanja i otkrijete ko je usnula devojka koja leži u kripti ispod vaše kuće.

Dvanaest duša predstavlja isto toliko životinja koje prave „nestašluke” na svom delu mape, pa, tako, zmija omađijava ljude kako bi postali robovi, pijavica isisava krv pacijentima, pretvarajući se da ih leči... Wytchwood pozajmljuje narativ iz poznatih bajki i mitova, ali uz dozu savremenog realizma, jer se mnoge priče tiču trenutnih problema u svetu: kuga i karantin u močvari ili ovan koji priželjkuje svet u kome žive samo ovce belog runa. Mehanika igre veoma je jednostavna i svaki od dvanaest zadataka sastoji se od niza fetch kvestova, povezanih dovitljivim dijalozima. Dobiješ recept, sakupiš potrebne sastojke, napraviš predmet i tako u krug.

Osim što vam je obrisao pamćenje, jarac je u naletu gladi pojeo sve stranice iz knjižice sa magičnim receptima, tako da, praktično, krećete od nule. Osnovu kraftinga čini sakupljanje resursa, pa ćete bar dve trećine vremena provedenog u igri potrošiti na branje bobica, šišanje trave i hvatanje buba. Pored „na izvol’te” sastojaka, tu su i oni za koje ćete morati malo da se potrudite. Na primer, da biste dobili daždevnjačke oči ili krila šišmiša, morate prvo napraviti zamku za hvatanje odgovarajuće životinje. Ne budite lenji, već od samog početka krenite da vredno sakupljate sve što se sakupiti može, poštedeće vas mnogo šetnje u kasnijim fazama igre.

Veliki problem igre je odsustvo bilo kakvog izazova i osećaja da ste nešto postigli. Wytchwood jeste zamišljen da bude casual zabava, pravo puštanje mozga na ispašu, ali to ide to mere da sem prepoznavanja teksta i slika, sve druge moždane funkcije mogu da idu na sleep. Sa svakim postavljenim zadatkom automatski dobijate i rešenje - u knjižici će se stvoriti recept za ono što se od vas traži. Čak će vam reći i na kojim mapama se nalaze sastojci. Neće vas pustiti ni da eksperimentišete sa hvatanjem raznih stvorenja, jer posedujete specijalno veštičije čulo koje će vam odmah saopštiti njihove slabosti, tj. šta je potrebno učiniti kako biste ih uhvatili. Na igraču ostaje samo da šparta mapama i sakuplja sastojke. Drugim rečima: nula mozganja, 100 odsto fizikalisanja.

Ono što se ne može poreći je da igra zaista prelepo izgleda. Svaka mapa ima svoju paletu boja, jesenja šuma predstavljena je crveno-braon tonovima, žitnim poljima dominiraju žuta i zelena, dok je turobna močvara utonula u sivilo. Iako je igra delo kanadskih autora, nije isključeno da korene vuku iz istočne Evrope, jer Wytchwood neodoljivo podseća na neki sovjetski animirani film.

I pored audio-vizuelnog dojma koji zaslužuje čistu desetku, prilično zanimljive priče i dijaloga, te pristupačne cene, činjenica da u sebi ne nosi ni mrvicu izazova za igrača, svrstava Wytchwood u kategoriju OK igara, uskrativši joj priliku da postane pravi indie sleeper hit.