Miodrag KUZMANOVIĆ

1. januar 2021.

Treba se pomiriti s time da složene, više puta odlagane igre sa pedigreom valja igrati minimum godinu dana nakon izlaska na tržište, nikako ranije. Dahtanje troškova za vratom i drugi pritisci od poštenih developera i smernih izdavača prave nesrećne i smotane prevarante u pokušaju, koji izbacuju poluproizvod, jer opcija za odlaganje ne postoji. Nervozno se smeškaju, poneko se i znoji, svima je krivo, igrači ih neko vreme razvlače okolo, ali vrištanje jenjava kako pečevi dolaze. Paradox interactive je međunarodni autoritet za ovu taktiku, a od njega su mnogi naučili zanat, pa i Snapshot Games.

Phoenix Point, strateški simulator planetarne odbrane, naslednik X-COM-a koji potpisuje legendarni Džulijan Golop, pre godinu dana je delimično razočarao publiku sa prevelikim očekivanjima. S jedne strane, tu publiku čine fanatici koje je nemoguće zadovoljiti (dižem ruku), a s druge strane, gomila objektivnih propusta, bagova i odsustvo balansa uticala je na to da se entuzijazam pretvori u splass. Iz tog „ali” i iz drugih komercijalnih razloga, poput izlaska Steam verzije nakon 12 meseci Epic Store ekskluzivnosti, danas imamo Year One ediciju igre koja uspešno podgreva kazan sa kuvanim uzbuđenjem. Godina pandemije blagotvorno je uticala na igru koja se bavi posledicama pandemije, što je verovatno dovoljno za fusnotu u enciklopediji ironije.

Broj novina i ispravki originalne igre zaista je obiman. Pre svega, treba naglasiti da Phoenix Point: Year One Edition u jednom paketu donosi osnovnu igru i sva tri DLC-a za nju (Blood & Titanium DLC, Legacy of the Ancients DLC i Living Weapons Pack) po ceni od 25 evra, što je 50 odsto niže od inicijalne cene originala. Nije poznato da li će taj popust biti permanentan, ali ga treba iskoristiti ako već niste... Ovi DLC-ovi donose dodatni sadržaj u kampanju, hronološki se integrišući u nju, što definitivno znači da treba da ignorišete stari sejv i da igru počnete ispočetka.

Prva stvar koju ćete primetiti jeste potpuno redizajnirani tutorijal, koji sada zaista može da pomogne nekome ko nikada nije igrao kompleksan PDS naslov da ne provrišti pokušavajući da se snađe. Tutorijal ne prestaje kad kompletirate set uvodnih misija, već se nastavlja u formi informativnih pop-upova koji će vas pratiti do kraja kampanje. Forma kampanje je ostala ista, ali je sve daleko uravnoteženije i sa više smisla. Na primer, broj lokacija na globusu je umanjen i sada je cela strateška slika mnogo manje kakofonična. Umesto linije mentalnog zdravlja preživelog stanovništva, čiji je rast bio progresivno poguban, sada imamo prost globalni brojač preživelih - kada padne na 10 odsto, sledi vam game over. Sve dobre igre ovog tipa imaju neku vrstu tajmera koji vas prisiljava da budete efikasni.

Resursna ekonomija je mnogo uravnoteženija: umesto potpunog obilja koje smo imali u originalu, koje je uspešno eliminisalo svaki izazov i tenziju, sada ćete morati da pazite na svaki dinar. Manjak materijala za proizvodnju oružja i municije podrazumeva da ćete svaki novi primerak ceniti i njime manipulisati sa više smisla - prvi primerak nove gauss automatske puške daćete svom najboljem assault operativcu, neće ih odmah dobiti svaka budala. Isto važi i za egzotične primerke oružja kraftovane od ograničenih resursa prepotopske civilizacije koja je dodatno razrađena u ovoj verziji igre i sada čini odličan dodatak toku kampanje.

Neke sitne gluposti, koje se vuku još od prvog dana, nisu ispeglane u Year One ediciji. Igra je puna bespotrebnog čekanja i praznog hoda u taktičkim misijama. Kada u XCOM-u zadate komandu vojniku, pritiskom na ’TAB’ možete se odmah prebaciti na sledećeg, a ovde morate da gledate animaciju do kraja. Protivnički potezi u složenijim borbenim situacijama znaju da se izračunavaju čitavu večnost, što je verovatno posledica AI-ja koji je očišćen od bagova.