Vladimir PISODOROV

1. januar 2021.

Tokom godina, programeri kompanije Team 17 pokušavali su sve ne bi li jedan od svojih najpoznatijih i najpopularnijih serijala - Worms, održali iznad vode. Novotarije i prebacivanje franšize iz 2D u 3D okruženje nije dalo željene rezultate, pa je odlučeno nezamislivo. Došao je i taj dan kada Crviće više nećemo moći da igramo u prepoznatljivom maniru, potezno, jer nova vremena i nove generacije traže radikalne rezove, pa im je to i ponuđeno.

Worms Rumble je, tako, svojevrsna akciona platforma u kojoj se sa protivnicima prašite u realnom vremenu. Nema više pažljivog planiranja poteza, cinculiranja uglova pod kojima ćete ispaljivati projektile i besomučnog menjanja oružja dok ne pronađete odgovarajuće. Sada je na meniju čista akcija, koja podseća na one iz first person pucačkih ikona, kakve su Call of Duty, Counter Strike i ostale. Da bi sve ovo bilo moguće, upravljate samo jednim crvićem kog možete da odenete po sopstvenom nahođenju, odaberete kako će izgledati, ali i kako će se oglašavati tokom odigravanja partija. Kada poginete, respawnujete se i nastavljate da jurite killove sve dok ne istekne vreme za partiju. Nakon toga, svode se utisci, najbolji nagrađuju iskustvenim poenima i idete dalje.

Akcija se prati uz pogled „sa strane” i sve je okupano fantastičnom grafikom i specijalnim efektima. „Arene” u kojima se šibanje odigrava fantastično su dizajnirane, ali i osmišljene. Postoje brojni tajni prolazi, štekovi, prečice, pa čak i mogućnost korišćenja zipplinea, liftova i tome slično. Tajni prolazi vidljivi su samo onima koji se u njima nalaze, što znači da je u igri moguće praviti sačekuše i iznenaditi protivnika kada se najmanje nada. Downside je to što teren nije destruktabilan, ali kako bi se očuvala dinamika igranja, tako nešto bilo je očekivano. Još nešto, „arene” su ogromne, toliko prostrane da ni roster od svih 32 igrača ponekad neće biti dovoljan da pomislite da u okolini vlada gužva. Inače, Worms Rumble donosi cross platformsko roštiljanje, ali to nije ekskluzivno i može da se isključi, kada će protivnici biti samo oni sa iste platforme.

Stvar koja će zahtevati najviše prilagođavanja je sistem upravljanja. Nije novina da crvići mogu da se kreću, ali u ovom maniru to nikad nisu radili. Za savladavanje prepreka koristite skokove i „lepljenje” za zidove, ali na raspolaganju imate i kotrljanje koje proizvodi duže skokove nego iz mesta. Istovremeno možete da nosite dve puce, granatu, ali i da baratate pomoćnim dodacima. Na primer, možete da pokupite kutiju prve pomoći, energetski napitak koji vam obnavlja energiju, pa čak i džet-pek ili grappling hook. Na papiru, sve ovo zvuči logično i smisleno, ali u praksi nećete znati šta vas je snašlo. Dok ne naučite kako izgleda koje oružje, koji tasteri se koriste za šta, bićete topovsko meso iskusnim igračima. Kada dođe do obračuna, sve se toliko brzo dešava da ne stižete da reagujete od adrenalina, eksplozija i drmusanja ekrana. Ne razumite nas pogrešno, ovo navodimo kao pozitivnu stvar i samo vas upozoravamo da neće sve biti onako lako kao što ste očekivali.

Najveća mana igre je mali broj igračkih režima. Tako, Deathmatch donosi iskustvo koje smo već opisali, Last Squad Standing su timske borbe u kojima pobeđuje ona ekipa čiji crvić ostane poslednji da stoji „na nogama”. Last Worm Standing njegov je single-player komplement i namenjen je najiskusnijim igračima, pošto ne podrazumeva respawnovanje. Osim osnovnog tutorijala, ne postoji mogućnost vežbanja u offline svetu, sa botovima, tako da ćete preko potrebno iskustvo morati da stičete u nemilosrdnom online okruženju. Moglo je da se razmisli i o nekakvoj kampanji, ne nužno sa propratnom pričom od koje se pada u nesvest, već više da bude izgovor da uživate u inače sjajnoj mehanici igranja u nešto opuštenijoj varijanti.