Aleksandar ĐURIĆ

1. januar 2021.

Za razliku od avanturističkog žanra u okviru književnosti, filma i drugih grana umetnosti, punokrvna igračka avantura uopšte ne mora da sadrži mnogo opasnosti, naprotiv. Hramovi, artefakti i drugačiji ostaci drevnih civilizacija na egzotičnim krajevima planete, takođe, nisu obavezni sastojci ovog igračkog žanra. No, Call of the Sea jeste avanturistički naslov u skoro svakom smislu te reči. Njegov gameplay počiva na istraživanju i rešavanju zagonetki širom čudesnog ostrva, negde nadomak Tahitija, gde otkrivate tragove neverovatne kulture čiji su pripadnici živeli pre više hiljada godina. Treba odgonetnuti mehanizme prastare tehnologije i prodreti sve dublje kroz teritoriju izgubljene rase Nacaal (koju glavna junakinja igre opisuje kao „Atlantiđane, samo na Tihom okeanu”).

Pomenuta rasa i njihov dom, potopljeni kontinent Mu, po prvi put se pominju u literaturi tokom 19. veka, a dotakao ih se i Hauard Lavkraft u svojim delima uznemirujuće kosmičke strave. Upravo je Lavkraftov uticaj začinio zaplet i atmosferu Call of the Sea u pravcu osetne zlokobnosti. Radnja je smeštena u tridesete godine prošlog veka i prati Noru Everhart, sredovečnu gospođu koja pati od čudne bolesti neobjašnjivog porekla. Njen suprug Heri, inače, istaknuti profesor, predvodio je ekspediciju na pomenutom ostrvu sa nadom da će tamo pronaći lek za Norinu bolest. Ubrzo potom, ekspediciji se gubi svaki trag. Na Nori je da se suoči sa svojim demonima, spase Herija i rasplete klupko mračnih zbivanja.

Scenario, iako umereno zanimljiv, ne spada u najjače strane ove igre. Karakteri su jednodimenzionalni i neupečatljivi, a kvalitet pisanja teksta najčešće je prozaičan (budući da su autori iz Španije, to možemo pripisati njihovom slabijem poznavanju engleskog jezika). No, nije sve tako crno. Otkrivanje pojedinosti oko sunovrata zaboravljene civilizacije u određenoj meri jeste intrigantno. Još bitnije, Call of the Sea može da se pohvali vanserijskim uspehom na drugim poljima od suštinskog značaja. Recimo, zagonetke su vrlo dobre.

Šest poglavlja igre prožeto je misaonim problemima, a dešavaju se na zasebnim krajevima ostrva. Prolazeći tamo gde se kretala Herijeva družina, Nora se upoznaje sa sudbinom zlosrećne ekspedicije, čitajući pisma i druga dokumenta. Pritom, potrebno je i da nauči da rukuje jedinstvenim mašinama rase Nacaal, kao i opremom koju su članovi ekspedicije razvili za potrebe suočavanja sa tim istim preprekama. Širom lokacija, inače respektabilne veličine, otkrivate tragove neophodne za pravilnu upotrebu mašina, što čitanjem beleški, što osmatranjem okoline. Težina logičkih zavrzlama, ipak, manja je od one iz Mysta i sličnih, naglašeno složenih avantura. CotS je moderan naslov, namenjen nešto široj igračkoj publici, a težina je ujedno izazovna i pristupačna. Spisku pozitivnih osobina treba dodati generalnu utegnutost dizajna igre, zatim stalnu inventivnost zagonetki, kao i vrlo elegantan i intuitivan interfejs.

Moderan ugođaj proizilazi, takođe, iz uticaja narativnih igara, kao što su Firewatch ili Edith Finch. Skriptovane, napete scene i drugi kinematski momenti potpomažu izgradnji atmosfere koja je dostojna mešavine „Indijane Džonsa” i „U planinama ludila”. Globalno govoreći, mistično ostrvo izgleda odlično! Arhitektura i uređaji rase Nacaal vizuelno su prilično maštovito osmišljeni, što je poduprto tehničkom realizacijom visoke klase. Doživljaj koji veličanstveni prizori pobuđuju kreće se od veoma opuštajućeg, preko tihe nelagode, do osećaja divljenja ili strahopoštovanja. Nasuprot tome, glasovna gluma je tek osrednja. Angažovana je glumica Cisi Džons, poznata po sjajnom performansu u pomenutom Firewatchu, ali ona svoj tekst nije uspela da uzdigne iznad nivoa neupečatljivog proseka.

Uprkos propustima, Call of the Sea ima puno potencijala da zadovolji ljubitelje klasičnih avantura. Kažu da je Tahiti veoma lep u ovo doba godine - kupite kartu.