Vladimir PISODOROV

1. januar 2021.

Ako ste baš nedavno nabavili profesionalnu „palicu” i umirete od želje da je probate van Microsoftovog Flight Simulatora u nekom vatrenom obračunu, moraćemo da vas razočaramo - Red Wings: Aces of the Sky, iako se vrti oko dogfight misija, jednostavno nije prava prilika za tako nešto. U pitanju je igra sa naglašenim arkadnim karakterom, koji pokušava da vam „podmetne” na svakom koraku...

Kontrole su jednostavne i činiće vam se da igrate klasičnu svemirsku pucačinu u kojoj je akcenat na chase, umesto na over the top pogledu. Desetak aviona koji vam stoje na raspolaganju međusobno se razlikuju po brzini, izdržljivosti i otpornosti na temperaturu, ali na to ne treba previše da obraćate pažnju. Vizuelni identitet daleko je važniji, pa ćete tako dvokrilcima i trokrilcima moći da menjate skinove, koje usput zavređujete. S obzirom na to da ne možete da izvodite napredne manevre i lupinge, tokom misija ćete se oslanjati na specijalne moći. Imate ih četiri i one ne zavise od aviona - uvek su iste. Radi izbegavanja protivničkih plotuna možete da se „otkotrljate” u jednu stranu, dozvoljeno je obaviti i 180 luping, izvršiti egzekuciju protivničkog pilota pištoljem, ukoliko mu je ostala samo crtica energije, te u pomoć pri napadu na označene mete pozvati drugare iz eskadrile. Iako ne letite sami, saveznici su od slabe vajde. Uspešnost u misijama meri se zvezdicama, koje potom trošite na kupovinu poboljšanja, odnosno, na upgradeovanje pomenutih moći. Zanimljivo je da se akcije u ovom departmentu pamte, što znači da se izvršene izmene automatski prenose na kampanju suprotne strane.

Upravljački sistem odlično funkcioniše u praksi, pa napucavanje sa protivnicima, zapravo, opušta, a to je naročito izraženo ukoliko u kampanju krenete u društvu prijatelja, u kooperativnom režimu. Međutim, konfiguracija misija brzo postaje izlizana, naročito u onim momentima kada je potrebno razračunati se sa velikim brojem protivnika. Od instant akcije, Red Wings brzo se pretvara u grind igru, čije misije ćete besomučno ponavljati ili zbog jurnjave za zvezdicama ili zbog toga što ste nesmotreno izgubili život. Kako checkpointi ne postoje, to je luksuz koji sebi ne možete da dozvolite, pa ćete po nebu morati da jurite obruče koji vise na balonima, kako biste obavili popravke i dolili gorivo. Inače, tokom misija ne možete da se upustite u free roaming, pa čak ni da morfologiju tla koristite kao pomoć za pobedu.

Ponašanje protivnika je, očekivano, skriptovano i predvidivo, mada i oni imaju keca u rukavu. Osim što mogu da koriste „kotrljanje” kao i vi, u stilu kamikaza obrušavaće se na vas, ali i koristiti energetske štitove koji se tokom vremena obnavljaju. Da li smo pomenuli da je igra arkada? Monotoniju njihovog pretvaranja u paramparčad predstavljaju misije u kojima je avion s probušenim rezervoarom potrebno provesti kroz naznačen broj refuel krugova, te misije bombardovanja ciljeva na tlu. U potonjem slučaju upravljate, gle čuda, bombarderom uz pogled na akciju iz ptičije perspektive. Osim vremena koje je često ograničeno, najveći problem ovde je artiljerijska vatra produženog dejstva.

Na svakom koraku, igra pokušava da vas kupi ubavim vizuelnim detaljima. Rešenja su, po našem ukusu, previše stilizovana i prekomerno korišćenje crtano-stripske grafike stvara kontra efekat (oblaci kao da su napravljeni od šlag pene, na primer). S druge strane, noćne bitke sjajno su izvedene, baš kao i one po oluji koja besni. Kako bi sve bilo u istom maniru, odmotavanje priče pratite preko međuscena koje podsećaju na strip.

Red Wings: Aces of Sky donosi nekoliko sati kvalitetne arkadne zabave. Posle toga, misije počinju da liče jedna na drugu, dok se napredak čini nemogućim zbog visoko podignute lestvice za zavređivanje zvezdica. Tada vam ne preostaje ništa drugo nego da se bacite na režime co-op i Versus ili da se jednostavno prepustite Survival komplementu, pa dokle izdržite.