Miodrag KUZMANOVIĆ

1. januar 2021.

Autori modernih platformskih igara sa crtanim junacima odavno su izgubili kompas, težinski ih prilagođavajući starmalim nerdovima od 30+ godina, umesto deci. Najsvežiji primer za taj paradoks jeste Crash Bandicoot 4: It’s About Time, koji je moju sedmogodišnju kćer prošetao od suza do besa, sa svim nijansama između. Quo Vadis, video ludum programerum stupidum? Izgleda da samo Nintendo kapira potrebu da igra koja izgleda kao izlog iz Deksika treba da privuče i zabavi publiku kojoj se tamo kupuju pokloni. Ne njihove ujake koji se nikada nisu oženili.

Jedna od lansirnih igara za Sony PlayStation 5 jeste i Sackboy: The Big Adventure, skupljačka 3D platforma čiji autori nisu omašili ovaj cilj, mada ne mogu da kažem da su uboli baš u suvi centar. Sackboy, jedna od nezvaničnih Sonijevih maskota i zvezda Little Big Planeta, konačno je dobio igru koja je samo njegova, kreiranu po mustri Super Mario 3D Worlda. Težinski je veoma lukavo skockana: osnovni sadržaj može da se kompletira relativno lako, to jest, u njemu može da uživa i dete. Svaki surovi izazov, a ima ih tma, potpuno je opcion i ustrojen tako da u njega ne ulećete ako to ne želite.

Sackboy, odnosno Bojo Vrećo, kako ga su ga vulgarno balkanizovali pećinski trolovi koji su mi došli na slavu i zatražili da probaju PlayStation 5 pre žita i rakije, želi da spasi svoje krpasto-prošivene sunarodnike od Vexa, genija zla koji ih je porobio iz niskih pobuda. Craftworld u kom se ova epopeja dešava podeljen je na pet ogromnih, tematskih celina, isparcelisanih na pojedinačne nivoe u kojima, pored platformisanja, skupljate i razne svetleće trice i kučine i njima kupujete kostime i otključavate finalne nivoe u okviru svake celine.

Pored fantastičnih vizuelnih detalja koji uspešno eksploatišu sirovu snagu PlayStationa 5 (igra postoji i u verziji za PS4), ključni adut igre su maštovite varijacije u nivoima gde se oseća jako nasleđe editora iz Little Big Planeta. Svaki nivo ima jednu ili više zvrčki koje ga čine drugačijim od ostalih, što obično prati jedinstvena muzička podloga. U jednom, recimo, pokretne platforme i mobovi vibriraju i skakuću u ritmu pesme Uptown Funk, otprilike kao u 3D verziji igre Crypt of the Necrodancer. Na kompletnoj plejlisti igre ima svega i svačega, od Bruna Marsa do Dejvida Bouvija i Madone, a tu je i obilje izvođača suviše modernih i za milenijalce.

Trodimenzionalno platformisanje sa nekoliko jednostavnih kontrola je, kao što rekoh, prilagođeno deci koja su krenula u školu i starijoj, jer je osnovna putanja kroz nivo, makar u prvoj polovini igre, srazmerno jednostavna. Opcionu težinu imamo u pokušajima prikupljanja kolektiblsa, koji su često raštrkani na zaguljenim mestima i u tajnim sobama. Igrači željni sledećeg težinskog stepena mogu da se oprobaju u time trialsima i drugim izazovima koji su izdvojeni u zasebne nivoe, van toka glavne kampanje. Tu ima stvari zbog kojih bi i Spajdermen od muke progovorio turski i koje će zaobići svako ko ne juri trofeje, a ceni svoje živce.

Ključni „porodica frendli” element jeste mogućnost da igrate kooperativno sa jednim, dva ili tri igrača. Date detetu jedan džojped i naložite mu da vas prati i radi isto što i vi, dok vi tamanite zaguljenije mobove i čistite mu put tako da ne provali da ga tetošite i da mu povlađujete. Kakofonija boja i konceptualnih iznenađenja koje igra pruža neće brzo dosaditi ni najblaziranijem detetu. Višesatna vrhunska zabava je zagarantovana, a kvalitet iskustva koje nudi podrazumeva i solidan ucenjivački potencijal igre: sredi svoju sobu i složi igračke, inače će tata ceo dan da igra Demon’s Souls.

Summarum: idealna igra za duge vikende sivih zimskih lokdauna bez igraonica, bioskopa i sa jednomesečnim raspustom koji samo što nije počeo. Jedina stvar koja joj ne ide u prilog jeste činjenica da se uz PS5 besplatno dobija Astro’s Playroom, za klasu bolja igra na potpuno isti fazon.