Miloš CVETKOVIĆ

1. januar 2021.

Kako je to legendarni tekstopisac i voditelj Svetislav Vuković napisao, a naočiti Sarajlija Zdravko Čolić otpevao: „ljubav je samo riječ i ništa više, ona se uvek isto čita i piše!” E, sad, ruka u ruci, to je već nešto drugo. Toga su bili svesni u francuskom studiju The Game Bakers kada su zamišljali svoje novo čedo Haven. Ovaj avanturistički (j)RPG stavlja vas u ulogu zaljubljenog para koji držeći se za ruke bitiše po stranoj im planeti na koju je dospeo bežeći sa svoje. Na matičnoj planeti Top, naše junake, mlade ljubavnike Keja i Ju, sistem za uparivanje životnih partnera spojio je sa njima neželjenim osobama, te su bili prinuđeni da se odmetnu.

Prva (i jedina) stanica u tom putešestviju je planeta Source, relativno divlja i čudna skupina lebdećih ostrva na kojima se u izobilju nalazi Flow, energija koja predstavlja okosnicu čitavog sveta. Na Sourceu se mladom paru slupa svemirski brod, pa su prinuđeni da pauziraju svoje bežanje od dosadnih ugnjetavača sa svoje planete i prionu na popravljanje svog brodića. Tokom ove avanture, brodić će poslužiti kao kuća u kojoj će živeti, jesti, kuvati, voleti se, raspravljati, spravljati stvari, unapređivati postojeći inventar, odmarati i slično. Sve u ovoj igri je, naizgled, podređeno ljubavnoj vezi ovo dvoje i može se reći da je taj aspekt donekle uspešno dočaran. Na stranu kvalitet pisanja, o čemu će kasnije biti reči, sve se uklapa u weeaboo, zamalo anime, estetiku i, svidelo vam se to ili ne, Haven celu tu anime frku kopira solidno uspešno.

Golupčići će po Sourceu da jure Flow i preleću sa ostrva na ostrvo držeći se za ruke i pritom će sretati zanimljivu floru i faunu stranog im sveta, usput skupljajući Rđu, koja kao nekakav virus zahvata delove planete i čini da fauna od docilne hipi ekipe postaje agresivna kao komšijin pit-bul terijer. Kada dođete u situaciju da umesto širenja ljubavi morate da budete i grublji, sledi prilično svedena jRPG borba u kojoj je, opet, naglasak na zajedničkom delovanju naših spejs Romea i Đulijete. Kada napadate jedno po jedno, pravite manje štete. Ako, ipak, poslušate Halida Bešlića i povedete se krilaticom „Zajedno smo jači”, štete je više i vaše šanse za opstanak su bolje. Borba je, kao i ostatak akcija koje ne uključuju kretanje u igri, izvedena tako da koristite obe strane gejmpeda kako biste oboma upravljali ili pak sinhronim korišćenjem komandi, ukoliko igru prelazite u kooperativnom režimu (sa voljenom osobom, na primer). Iako u startu zabavna, borba ubrzo dosadi, pa će vam od koristi biti i tzv. Rush mode, koji će vas automatski, po sistemu RNG-a, odvesti do ishoda tuče. Kada se ne bijete i kada ne kuvate/pravite/unapređujete stvari, po Sourceu ćete „leteti” pogonjeni Flowom. Kada se on istroši, na vama je da ga pokupite opet na posebnim lokacijama, a dotle ćete se kretati znatno sporije. Glavni resurs za sve i svja u igri je pomenuta Rđa, a njenim sakupljanjem brže trošite Flow. Hrana vam je neophodna kako biste sve akcije mogli da obavljate s punom snagom, a pored prikladno nazvanog brodića (Nest), na raspolaganju su vam i mala kamp mesta na kojima možete da prilegnete, kuvate, lečite se i jedete.

Haven je, po svemu ovome, veoma razvodnjeni RPG. Prenaglašeno skupljanje resursa i potreba za farmovanjem svega vrlo brzo ubijaju vedrinu i opuštenost igre, pa ćete brzo uvideti i još neke mane. Grafika igre jeste lepo stilizovana, ali se odaje utisak da je odrađena preko volje. Prijatni zvukovi relativno brzo umeju da dosade, a golupčići već od samog starta zvuče infantilno. Infantilno je i pisanje u igri, pa će vam već u prvoj trećini igre spejs ljubavnici ići na nerve, te ćete im priželjkivati sudbu Šekspirovih čuvenih junaka. Relativno dosadan gameplay loop sa kljakavim kontrolama je šlag na torti i ubrzo postaje jasno da je Haven imao lepu ideju, originalnu postavku, ali lenju i dezorijentisanu realizaciju.

Ovo valja probati kada se nađe na nekom od servisa sa mesečnom pretplatom, u suprotnom, ne bacajte novce.