Modular V, Prophet V, Jup-8 V, DX7 V

Prodor u elektronici tokom druge polovine dvadesetog veka snažno je uticao i na razvoj muzičkih instrumenata, pa smo tako dobili mogućnost da „proizvodimo” zvukove koji su do tada spadali u domen naučne fantastike. Sve to postalo je ostvarivo zahvaljujući sintisajzerima, uređajima koji svoj naziv duguju sintezi zvučnog talasa (u grubim crtama) promenom vrednosti napona po nekoj utvrđenoj šemi. Od vremena pojave prvih modela šezdesetih godina pa do danas, prevaljen je veliki put i nekada analogna sinteza zvuka ustupila je mesto moćnijoj digitalnoj tehnologiji.

Uprkos velikom tehnološkom napretku, svedoci smo da popularna muzika jenjava u kvalitetu i da je, najčešće, svedena na banalnost matrica koje malo šta zajedničkog imaju sa muzikom i pažnju slušaoca pokušavaju da zadobiju na neki drugi način. Postmodernistički razvoj muzike potrošio je svoje kreativne resurse jer je izmišljeno skoro sve što je bilo moguće izmisliti. Muzika se danas, uglavnom, svodi na reciklažu već postojećih sadržaja i pokušaje da im se promenom aranžmana i uvođenjem efekata udahne novi život. Taj opšti nedostatak ideja je doveo do toga da današnji tinejdžeri radije slušaju muziku nastalu sedamdesetih, osamdesetih i devedesetih godina nego onu savremenu. Upravo u jednoj takvoj atmosferi se javlja potreba za povratkom korenima, što je osetio francuski proizvođač instrumenata Arturia i na tržište izbacio virtuelne varijante većeg broja legendarnih sintisajzera.

Modular V

Ime Roberta Muga neraskidivo je vezano za istoriju sintisajzera. Reč je o čoveku koji je imao zvanje fizičara i inženjera elektrotehnike (naknadno i počasnog doktora nauka) i koji je pored toga dvanaest godina pohađao školu klavira. Njegova ljubav prema nauci i muzici je sredinom šezdesetih rezultirala pojavom prvog sintisajzera sa klavijaturom. O ulozi Muga u razvoju muzike govore i nagrade Gremi koje su mu dodeljene 1970. i 2002. godine. Njegovi sintisajzeri široj javnosti postaju poznati 1967. godine, pojavljivanjem na poznatom festivalu u Montereju, upamćenom po antologijskom koncertu Džimija Hendriksa i početku hipi revolucije poznatom kao Summer of Love.

Velika popularnost kreće nakon objavljivanja albuma Switched-On Bach (1968) Valtera Karlosa, gde je kao osnovni instrument korišćen Moog sintisajzer. Inače, reč je od drugom najtiražnijem albumu klasične muzike svih vremena. Sledeće godine pojavljuje se album Geršona Kingslija pod nazivom Music to Moog By sa poznatim pop-sint instrumentalom Popcorn. Mug u to vreme sarađuje sa brojnim muzičarima na razvoju modula koji mogu da se uvrste u konfiguraciju po želji. Od vrste korišćenih modula zavisi konačni oblik zvuka i funkcionalnost celog uređaja.

Plug-in pod nazivom Modular V (bit.ly/2DE3Gjq, 428,5 MB, 149 evra) jedini je VSTi instrument zvanično odobren od strane kompanije Moog. Pošto Arturia module karakteriše mogućnost rada bez softvera za komponovanje, možemo ih koristiti kao nezavisne programe. Pri ruci nismo imali nikakav uređaj sa MIDI interfejsom, pa smo pokušali sa instalacijom virtuelne MIDI klavijature, ali nam nije pošlo za rukom da instrumente isprobamo uživo (osim kliktanjem miša, što nije praktično). Stvar smo rešili korišćenjem instrumenta iz programa FL Studio koji nam je uz malo trikova omogućio sviranje preko tastature. Ovde moramo da napomenemo da su originalni uređaji podržavali samo monofoni režim, dok plug-in omogućava istovremeni rad sa maksimalno 16 glasova. Zbog velikih dimenzija originalnog instrumenta, radni prozor prikazuje samo jedan njegov deo, a preko opcije Resize Window možemo da regulišemo veličinu prikaza u rasponu od 50 do 200 procenata.

Modular V zaslužuje preporuku kao sjajno sredstvo za edukaciju na polju subtraktivne sinteze zvuka, pošto se razumevanjem tehnike povezivanja blokova shvataju glavni principi rada analognog sintisajzera. Povezivanje se ostvaruje preko kablova i njihov raspored u kombinaciji sa podešavanjima drugih upravljačkih elemenata se naziva patch, što je drugi naziv za generisani instrument (posle se koristio termin „program”).

Pojedine module instrumenta moguće je menjati preko menija koji se pojavljuje nakon klika na vrhu komponente. U centralnom delu nalazi se step sekvencer sa tri linije od po osam koraka i mnoštvo filtera i efekata. Naravno, početniku sva ta (doslovno) skalamerija izgleda zastrašujuće, ali je sve prilično jednostavno za korišćenje.

Pošto originalni uređaji nisu imali mogućnost memorisanja, muzičari su sve presete morali da beleže na papiru i zatim da ih ručno „ukucavaju”, što je proces koji može potrajati više minuta. Ljudi iz Arturie su nam dali mogućnost korišćenja preko 500 gotovih patchova za koje poznavaoci tvrde da su bliski originalu. Autor teksta je prijatno iznenađen pojedinim patchovima koji zvuče vrlo dobro i za današnje standarde. VSTi verzija instrumenta postoji već petnaestak godina i dogurala je do verzije 3.3, što znači da je stabilnost na visokom nivou. Spisak korisnika Moog sintisajzera je impozantan i sadrži veliki broj istaknutih predstavnika pop i rok muzike iz sedamdesetih, kao i pionira u elektronskoj muzici tog vremena.

Prophet V

Prophet-5 još jedna je ikona sveta sintisajzera. Te 1978. godine u jednoj kalifornijskoj garaži razvijen je instrument koji je bio u stanju da simultano reprodukuje deset tonova. Međutim, zbog problema sa pregrejavanjem i anomalijama zvuka, konstruktori odlučuju da se njihov broj smanji na pet, što je karakteristika koja je postala deo konačnog naziva modela.

Prophet-5 nije bio prvi polifoni sintisajzer, ali se zato računa kao prvi polifoni model sa mogućnošću programiranja. Isto tako, ovaj model će ostati zabeležen i kao prvi sintisajzer koji je koristio mikroprocesor. Bio je to legendarni Z80 koji nije bio deo procesa generisanja zvuka, već je služio za očitavanje klavijature, memorisanje preseta i baždarenje oscilatora. Prvi modeli mogli su da memorišu 40 zvukova, da bi se taj broj kasnije povećao do 120. Postojala je mogućnost da se preko Cassette IN/OUT konektora snimaju i učitavaju programi, slično kao što je to radio, recimo, ZX Spectrum.

Prophet-5 je proizvođen u periodu od 1978. do 1984. godine i u tom vremenu su se pojavile tri revizije, od kojih su modeli iz 1983. godine imali ugrađen MIDI interfejs. Treća revizija imala je pojednostavljen dizajn i dosta bolju stabilnost u radu, ali joj je nedostajala „dubina” zvuka prethodnika. Ovo je instrument koji će ostati upamćen kao izbor velikog broja doajena muzičke scene. Između ostalih, koristili su ga: Talking Heads, Kraftwerk, Genesis, Duran Duran, Eurythmics, INXS, Pink Floyd, Tangerine Dream , Ultravox, Abba, Prodigy, Michael Jackson, John Lennon, Peter Gabriel, Gary Numan, John Carpenter, Giorgio Morodor, Vangelis, JeanMichel Jarre... Računa se da je ukupno napravljeno između šest i osam hiljada primeraka, čija se cena kretala u rangu od četiri do pet hiljada dolara.

Postoji više softverskih emulacija sintisajzera Prophet-5, ali se ona od Arturie (bit.ly/2e6BVV4, 300 MB, 149 evra) smatra kao najbolja. Osim modela 5, ona podržava i emulaciju modela VS koji se pojavio 1986. godine (prvi model koji koristi vektorsku sintezu). Korisnicima je na raspolaganju preko 400 definicija instrumenata koji zvuče u skladu sa renomeom sintisajzera. Što se tiče interfejsa, najveći deo rečenog za prethodni model važi i ovde, jedino što kompaktnost modela dozvoljava da ga vidimo u celosti i na nižim rezolucijama.

Jup-8V

Među velikanima našlo se mesto i za Rolandov sintisajzer Jupiter-8 koji i danas spada u predmete obožavanja mnogih ljubitelja retro zvuka. Tome svakako doprinosi i njegov dizajn sa mnoštvom raznobojnih tastera, koji i nakon toliko godina izgleda sveže i privlačno za oko. Cena dobro očuvanih modela može da dostigne i do 20.000 dolara! Jupiter-8, koji se pojavio početkom 1981. godine, naslednik je prvog Rolandovog polifonog sintisajzer Jupiter-4 (1978.), a on je imao mogućnost reprodukcije četiri simultana glasa i digitalne kontrole analognih sklopova preko D/A logike.

Kao i u slučaju Prophet-5, i ovde srećemo Z80 u ulozi kontrolera za zapisivanje preseta u memoriju, koja u ovom slučaju može da čuva definicije 64 instrumenta. Ima sopstveni DCB interfejs (preteča MIDI) za komunikaciju sa drugim uređajima, a podržana je i mogućnost snimanja definicije zvuka na kasetofon. Nije teško pogoditi da ovaj model reprodukuje osam polifonih glasova, a unapređena varijanta (8A) imala je poboljšani D/A konverter kome je rezolucija povećana sa 12 na 14 bita. Nešto kasnije (1983) pojavio se i model Jupiter-6, koji je u pola cene nudio rad sa dva glasa manje, veću stabilnost u radu, ali i MIDI interfejs. Ova generacija je sintetizovala zvuk preko dva oscilatora po glasu, dva niskofrekventna oscilatora (LFO), dva rezonantna podesiva (12/24 db) filtera i dve zavojnice, što je korisnicima pružalo mnoštvo mogućnosti. Unison režim (više kopija jedne note) podržava rad sa četiri glasa.

Jup-8 V (bit.ly/2vS0Rw5, 94,5 MB, 149 evra) omogućava upotrebu čak 32 glasa. Programeri se nisu zaustavili na tome, pa su korisnicima ponudili moćne elemente za kontrolu zvuka koji ne postoje na originalnom instrumentu. Radi se o virtuelnom grafičkom displeju koji se pojavljuje klikom na strelice u gornjem desnom delu ekrana i koji sadrži menije Galaxy, Sequencer, Keyboard i Effects. Korisnicima je na raspolaganju preko 400 gotovih zvukova. Ni ovom modelu nije nedostajalo slavnih korisnika, među kojima su bili: Simple Minds, Depeche Mode, Prince, Elvis Costello, Tears for Fears, Tangerine Dream, Jean Michel Jarre, Frankie Goes To Hollywood… Posebno je bio omiljen kod izvođača pop-sint muzike koja je bila veoma popularna u prvoj polovini osamdesetih.

DX7 V

Na pitanje koji je najpopularniji sintisajzer svih vremena, odgovor glasi: DX7, legendarni Jamahin model iz 1983. godine. Za šest godina je proizvedeno preko 200.000 primeraka, a i dan-danas ga možemo videti u upotrebi kod pojedinih muzičara. Sa cenom od 2000 dolara pružao je dosta više od svojih skupljih konkurenata. Na osnovu njega su kreirani mnogi drugi modeli, kao što su skuplji i moćniji DX1 i DX5, kao i jeftiniji oslabljeni DX9, DX11, DX21 i DX100.

Reč je o sintisajzeru koji je imao snažan uticaj na zvuk pop-rok muziku osamdesetih. U njemu je korišćena FM sinteza sinusoidnog talasa, koju je 1970. godine patentirao profesor Džon Čoning. Još preciznije, korišćena je srodna tehnika fazne modulacije. Za razliku od ostalih opisanih modela, ovde se radi o digitalnom generisanju zvuka, koje iz nekog čudnog razloga dugo nije uspevalo da zainteresuje proizvođače instrumenata. Zapravo, zainteresovala se jedino Yamaha, koja je posle dobila ekskluzivna prava na tu tehnologiju.

Instrument je opremljen sa šest generatora (operatora) sinusnih talasa koji mogu da budu spojeni na 32 načina. Njegovo programiranje je zbog izostajanja tradicionalnih potenciometara dosta komplikovanije i izvodi se preko skromnog dvorednog LCD ekrana koji ima mnoštvo podmenija. Ovo je imalo za posledicu da mali broj korisnika ovlada tehnikom programiranja, pa su se vrlo često koristili gotovi preseti (lako prepoznatljivi u mnogim hitovima tog vremena).

Zvuk FM sinteze je znatno kvalitetniji od analognih konkurenata. Muzičari imaju običaj da kažu da je dublji, kristalniji, čistiji i puniji, a taj kvalitet se najviše oseti kod oponašanja klasičnih instrumenata, perkusija i drugih zvukova sa oštrim napadnim uglom. Istovremeno je moguće izvoditi polifoniju sa 16 zvukova.

DX7 V (bit.ly/2B7SDAh, 204 MB, 199 dolara) na tržištu se pojavio tek nedavno, tako da je rano izvlačiti zaključke o njegovim manama i vrlinama. Za razliku od originala koji je podržavao samo sinusoidni oblik faznog signala, ovde imamo 25 formi, dok je broj glasova uvećan na 32, a oni se u Unison režimu mogu pretvoriti u osam „debelih” polifonih glasova. Tu je i preko 400 kvalitetnih preseta, što bi trebalo da bude dovoljno za najveći broj korisnika. Onim najizbirljivijima preostaje da zasuču rukave i isprogramiraju to što žele.

Za razliku od originala (dvolinijski LCD), ovde je na raspolaganju moćni grafički displej koji posao definisanja zvuka čini neuporedivo jednostavnijim. Originalni model je imao 12-bitni D/A konverter, što se manifestovalo nešto većim nivoom šuma. U softverskoj verziji je taj šum otklonjen, ali postoji i mogućnost da on bude prisutan radi što veće autentičnosti.

DX7 V jedan je od najboljih, ako ne i najbolji, softverski sintisajzer. Međutim, moramo da istaknemo da istovremena reprodukcija većeg broja glasova zna prilično da optereti procesor, znatno više nego kod drugih sintisajzera. Yamaha DX7 je legendarni sintisajzer koji je ostavio svoj zvučni zapis u mnoštvu hitova iz osamdesetih. Neki od izvođača koji su ga koristili su: A-ha, Phil Collins, Brian Eno, Europe, Berlin, Whitney Houston, Kenny Loggins, Chicago, Luther Vandross, Billy Ocean...

Igor S. RUŽIĆ