Tenda U1, Tenda W311MI i Mercusys MW300UM

Ovaj put za test imamo tri bežična mrežna adaptera koji rade na frekventnom opsegu na 2,4 gigaherca, a na računar se priključuju preko USB porta. U pitanju su adapteri bez USB dokova, sa minimumom dodataka i sa pristupačnom cenom. Pa da krenemo redom.

U prvoj kutiji koju smo otvorili je Tendin model sa oznakom U1. Adapter je u klasičnoj formi stika gde se na suprotnom kraju od USB 2.0 porta nalazi omnidirekciona antena od 3,5 dBi, a preko koje je u stanju da podatke prenosi brzinama do 300 Mbit/s. Antena se može postaviti u bilo koji položaj radi pronalaženja što kvalitetnijeg prijema signala. Zanimljivo je da ovaj adapter koristi 2T2R dvokanalnu tehnologiju. Naime, u adapteru se nalazi još jedna interna antena, a U1 ih kombinuje i na taj način uspeva da pokrije i uglove koji inače predstavljaju problem.

Uz adapter se dobija i disk sa drajverima i Tenda Network Adapter softverom. Program je izdeljen u dva dela, gde je jedan Station mod, a preko koga pristupamo lokalnoj mreži. Program će skenirati dostupne SSID i prikazaće ih po redu koji zavisi od kvaliteta prijema signala, gde ćemo odmah videti koji je zaključan, a koji ne. Biramo mrežu na koju hoćemo da se povežemo i to je to. Jednom povezani, možemo da vidimo sve informacije vezane za konekciju, kao što su enkripcija, brzina prenosa podataka, jačina signala, IP i MAC adrese. Osim ovakvog načina, moguć je i ručni izbor mreže. Takođe, na lokalnu mrežu se možemo povezati i preko WPS-a, a dugme se nalazi sa strane adaptera. Osim njega, na adapteru se nalazi još i zelena LED. U1 se osim u STA modu može koristiti i kao Soft AP. Prelaženje u ovaj mod je u našem slučaju potrajalo, ali nismo imali nikakvih problema.

Tenda je ovaj adapter namenila za SOHO okruženja (small office/home office). Prema rečima proizvođača, U1 je sposoban za ozbiljno „probijanje” zidova i zavidan domet, u šta smo se i lično uverili, jer je adapter uspevao da uhvati i komšijske signale, koji nisu tako blizu. Unutar lokalne mreže, očekivano, nismo imali problema.

Sledeći na redu je Tendin adapter sa oznakom W311MI. U pitanju je tzv. nano adapter, što će reći bežični adapter najminimalnijih mogućih dimenzija. Prednosti ovakvih adaptera su (naravno) dimenzije, ali se od njih ne mogu očekivati neke naročite performanse. Ugrađena antena je minijaturna, a i sama elektronika je najneophodnija. Ovakve adaptere obično koristimo kada se ne traži domet, ali se traži kompaktnost.

Tendin mališa je crne boje, standardnih dimenzija za slične adaptere. S obzirom na formu i minijaturnu internu antenu, podatke prenosi brzinama do 150 Mbit/s, što će reći po 802.11n standardu. Uz adapter se dobija i disk sa drajverima i WLAN pomoćnim programom, a koji vizuelno podseća na prastari Winamp na Windowsu XP. Bez obzira na izgled Tendinog programa, tu su sve funkcije koje nam trebaju, kao i sva statistika. Novije generacije koje se ne sećaju Winampa i sličnih programa, možda će imati problema pri snalaženju. Naime, WLAN odabirom opcija otvara nalepljene panele, baš kao i nekad Winamp. U dostupnim mrežama će se izlistati sve dostupne mreže, a odabirom neke od njih ćemo proći kroz povezivanje tako što ćemo ići na strelice u odvojenom panelu. Malo je konfuzno, ali ne i previše. Povezivanje je proteklo glatko, a adapter je postigao očekivane brzine. S obzirom na ugrađenu antenu, komšijske rutere naravno nije ni video. Osim na ovaj direktni način, moguće je povezati se na ruter i preko WPS-a uz upotrebu pina. Manje iskusniji korisnici će imati problema da se u ovom slučaju snađu bez korišćenja uputstva, jer je postupak malo nelogičan.

W311MI je Tenda namenila za manje zahtevnu upotrebu, kao što je slanje mejla, surfovanje internetom ili za deljenje fajlova kroz lokalnu mrežu. Naravno, i ne preveliku udaljenost od izvora signala.

Sa proizvodima Mercusysa smo se prvi put sreli u prošlom broju. Tada smo za rutere rekli da su pristojni uređaji za male pare. Ovaj put imamo njihov bežični adapter i prava je prilika da vidimo i taj segment njihove ponude. Adapter je u formi stika, a sa dimenzijama je negde između dve opisane Tende iznad. Spakovan je u crno plastično kućište i sve što se vidi je zelena LED koja trepće prilikom slanja i primanja paketa. Mercusys takođe koristi 2.0 USB standard.

Uz adapter se dobija i disk sa drajverima, ali ne i sa pomoćnim programom, iako to stoji na uputstvu. Dotični program preuzimamo sa zvanične stranice i nakon instalacije dobijamo klasičan panel izdeljen na nekoliko tabova. Namena tabova, njihovo označavanje i sadržaj umnogome podseća na kontrolni panel kakav imaju TP-Link bežični adapteri, što i ne čudi, ipak je u pitanju ogranak upravo TP-Linka. U okviru opcija imamo da biramo mrežu na koju ćemo se povezati, da pratimo osnovne parametre, a tu je i mogućnost biranja postavljanja konekcije između infrastrukturne i ad-hoc. Pod Advanced možemo omogućiti Soft AP mod, a samim tim i tab vezan za njega. Prilikom našeg druženja, adapter se ponašao dobro, tj. nismo imali gubitke konekcije ili neke druge probleme.

Mercusys spada u istu cenovnu grupu kao i Tendini modeli i možemo reći da radi zadovoljavajuće. Za razliku od nano Tende, ovaj je povremeno uspevao da se nakači na mrežu u komšiluku, ali se vidi da mu je domet ipak slabiji od U1. Kod U1 domet je svakako najveći i ukoliko vam gabarit spoljne antene neće praviti problem, smatramo da je izbor broj jedan. Ako se traži kompaktnost na uštrb performansi, izbor pada na nano adapter. Mercusysov model bi bio zlatna sredina sa pristojnim dometom, a ipak nešto kompaktnijim dimenzijama.

Dejan PETROVIĆ