AMD Ryzen R7 2700, R5 2600 i ASRock X470 Taichi Ultimate

U majskom broju (SK 5/2018) predstavili smo dva najjača modela Ryzen 2 procesora iz serije 5 i 7, sa dobro poznatim X sufiksom. Ovi čipovi, sa deklarisanim TDP-om od 105, odnosno 95 vati, pokazali su nam gde su krajnji dometi druge generacije Ryzena i koliko se od nje može očekivati. Sada su na redu „obične” verzije ovih procesora, bez X oznake, kao i jedan model ploče koja će biti odlična osnova dobre Ryzen 2 konfiguracije.

AMD Ryzen R7 2700 i R5 2600

Osim u oznaci, ovi modeli se u odnosu na 2700X i 2600X razlikuju u svega dva detalja – radnom taktu i potrošnji. Za razliku od svojih „ekstremnih” verzija, u ovom slučaju, potrošnja oba modela deklarisana je na svega 65 vati, što je zaista sjajan podatak, imajući u vidu da se radi od procesorima sa šest i osam fizičkih, odnosno duplo više logičkih jezgara. Naravno, ovako niska potrošnja nije mogla biti ostvarena drukčije sem umanjivanjem vrednosti radnog takta u svim režimima rada, što se neminovno odražava i na performanse. O učinku ćemo nešto kasnije, a sada ćemo se podsetiti tehničkih detalja.

Ovi procesori izrađuju se u 12-nanometarskom proizvodnom procesu i zauzimaju površinu od 192 kvadratna milimetra, u koja je smešteno 4,8 milijardi tranzistora. Model 2700 sastavljen je od osam fizičkih jezgara koja koriste SMT (Simultaneous multithreading), što ukupno čini 16 logičkih jezgara. Jezgra su raspoređena u grupe od po četiri, od kojih svaka čini jedan CCX (core complex). Keš memorija raspoređena je na pojedinačna jezgra (L2) i zajednički (L3) keš. Svako jezgro raspolaže sa sopstvenih 512 kilobajta, a svaka od CCX grupa sa deljenih osam megabajta L3 memorije. To u matematičkom zbiru daje čak 20 megabajta ukupne keš memorije, ali se ona ipak ne može prosto sabirati, jer svaka od dve CCX grupe može da koristi samo sopstveni keš, odnosno, deset megabajta kombinovanog L2 i L3 keša. Model 2600 identično je koncipiran, s tim što je kod njega po jedno jezgro u svakoj od CCX grupa van funkcije, pa u skladu sa tim raspolaže sa šest fizičkih, odnosno duplo više logičkih jezgara, dok je L2 keš memorija svedena na tri megabajta uz nepromenjenih 16 megabajta L3 keša.

ASRock X470 Taichi Ultimate

Ovo je najbolji model koji ASRock ima u ponudi kada je reč o X470 platformi. Estetski, ali i hardverski, vrlo je upečatljiv i, bez obzira na različite ukuse, nedvosmisleno ostavlja moćan utisak. Iako se ovaj proizvođač ne ubraja u „veliku tajvansku trojku”, primerci hardvera kao što je ovaj ozbiljno ugrožavaju prestiž drugih, većih proizvođača, jer modeli poput ovog nemaju čega da se postide u poređenju sa najboljima.

Naponsku sekciju čini čak 16 faza, čije komponente prekrivaju masivni hladnjaci sa toplotnom cevi. Na kvalitetu se nije štedelo, pa će svaki Ryzen, uz adekvatno hlađenje, moći da se „ispruži” do poslednjih megaherca. Slotove za proširenje čine tri PCI-E slota pune dužine i dva PCI-E x1 slota. Prva dva PEG slota su elektromagnetno izolovana i mehanički ojačana kako bi bolje učvrstili masivne grafičke kartice. Treći x16 slot je ionako povezan sa čipsetom i, iako podržava dodavanje treće Radeon kartice, takva konfiguracija ne bi imala nikakvog smisla zbog ograničene propusne moći PCI-E 2.0 magistrale i nedovoljnog broja linija.

Povezivanje skladišnih uređaja omogućeno je pomoću osam SATA i dva M.2 konektora. Nažalost, M.2 uređaje nije moguće povezati u RAID niz kao na Intelovoj platformi, jer drugi M.2 slot kontroliše čipset, te on koristi PCI-E 2.0 magistralu za komunikaciju sa ostatkom sistema. Takođe, pozicije M.2 slotova nisu baš sjajno određene. Prvi (brži) slot postavljen je u samom centru ploče, između procesorskog podnožja i prvog PEG slota, te instaliranom uređaju sleduje ozbiljna doza dodatnog zagrevanja. Srećom, ovaj slot raspolaže sopstvenim pasivnim hladnjakom koji će, makar delimično, zaštititi M.2 SSD od toplote koju emituju procesor i grafička kartica. Položaj drugog M.2 slota je već znatno bolje određen, pa se on nalazi ispod drugog PEG slota i, sem ako se ne koriste dve grafičke kartice, instalirani M.2 uređaj neće imati problema sa dodatnim zagrevanjem, ali će zato biti ograničen skromnijom brzinom koju pruža PCI-E 2.0 magistrala. Ostali konektori raspoređeni su uz same ivice ploče i postavljeni pod uglom, pa na njihov raspored nemamo primedbi. Jasno nam je da je raspored komponenata dobrim delom uslovljen fizičkim rasporedom električnih vodova na ploči (prvi M.2 slot povezan je direktno sa procesorom), ali bi ipak bilo lepo da je pronađeno neko rešenje koje nije baš najgore moguće.

Drugi detalj koji nije čest gost gejmerskih modela ploča jeste mrežno rešenje, koje je kod ovog modela dvostruko. Jedan od kontrolera je Intelov, koji se stara za klasični gigabitni LAN port i bežičnu mrežu u skladu sa 802.11ac standardom, kao i Bluetooth 4.2 interfejs, dok je drugi čista egzotika – Aquantia AQC107, odnosno mrežni kontroler koji podržava brzinu mreže od čak deset gigabita u sekundi. Od tolike brzine će retko ko imati vajde, jer je ovaj standard nedovoljno rasprostranjen, barem među uređajima namenjenim kućnoj upotrebi. S druge strane, implementacija bežičnog dela mreže nije baš sjajna, jer se antene povezuju direktno na zadnju stranu ploče, a to je vrlo nepraktično rešenje zbog šume kablova koja se redovno nalazi na tom mestu.

Zvučni sistem sastoji se od Realtekovog ALC1220 čipa, potpomognutog najboljom serijom Nichicon audio-kondenzatora – Fine Gold i pozlaćenim audio-konektorima. Za razliku od rešenja sa dva zvučna procesora ili ručnim podešavanjem integrisanog pojačala prema impedansi priključenih uređaja, ovde je primenjena automatska kontrola pretpojačanja zvuka, u zavisnosti od toga da li su trenutno priključene slušalice ili (aktivni) zvučnici. Time je znatno pojednostavljena kontrola jačine zvuka u slučaju da se često menjaju priključeni uređaji. Naravno, kako to dolikuje jednoj gejmerskoj ploči, prednji audio-izlaz kontroliše namensko pojačalo. Zagriženim ljubiteljima kvalitetnog zvuka jedino će nedostajati namenski USB DAC-UP portovi sa pozlaćenim konektorima i posebnom filtracijom signala i kontrolom napona kako bi eksternom pojačalu bio isporučen savršeno čist signal, ali gejmerskoj ploči oni zaista nisu neophodni.

Hardverski deo overklok sekcije sveden je na ’Power’ i ’Reset’ tastere, uz statusni LED displej, ali zato BIOS raspolaže svim neophodnim, pa i najfinijim opcijama za precizno podešavanje svih radnih parametara sistema. Za uspešan overklok neophodno je i dobro hlađenje, a konektora za ventilatore svakako neće manjkati, jer ih je na raspolaganju pet, od kojih čak četiri mogu da isporuče struju jačine dva ampera, što će obradovati vlasnike vodenih sistema hlađenja.

Na nekim drugim, nama daleko manje zanimljivim detaljima, nije se štedelo. Izuzetno raskošan sistem LED osvetljenja sa mogućnošću nezavisnog odabira boje u nekoliko različitih zona ploče, kao i nezavisno kontrolisanim režimima rada, ali i podrškom za dodatne LED trake garantuju pravi vašarski ugođaj, ali i solidno višu ukupnu cenu ploče.

Iako nesavršena, Taichi Ultimate predstavlja odličnu platformu za jače modele Ryzen procesora. Robusna i stabilna u svim situacijama, korisniku će pružiti mogućnost da iz konfiguracije izvuče maksimum, ako je spreman da za nju izdvoji oko 300 evra.

• • •

Performanse Ryzena su u skladu sa očekivanjima. Niži radni takt i konzervativnije boostovanje radne frekvencije doprineli su tome da, u odnosu na X modele, ovi u mnogim situacijama budu sporiji i za dvocifren postotak, što nije zanemarivo. To se naročito vidi u zadacima koji cene brzinu koju ostvaruju pojedinačna jezgra, a koja kod Ryzena još uvek nisu na nivou koji postiže konkurencija. Obaranjem radnog takta taj jaz samo biva još dublji.

Iako i ovi modeli imaju otključan množilac i moguće ih je overklokovati, primerci bez sufiksa X predstavljaju primerke sa silicijumom nižeg kvaliteta, koji u samom startu ne mogu da se izbore sa višim radnim frekvencijama. Zato je overklok tu više kao mogućnost „na papiru”, nego što se od njega može očekivati da će vidno popraviti prosek. To i ne čudi ako uzmemo u obzir da su čak i jači modeli vrlo ograničeni po ovom pitanju i da je overklok generalno jedna od najslabijih strana Ryzen procesora. Zato je radna frekvencija RAM modula i dalje vrlo bitan faktor za ukupnu brzinu sistema sa Ryzen procesorom i svakako će im daleko više prijati oni koji rade na taktu višem od tri gigaherca, pa bi kupovina sporijih modula bila priličan hendikep za čitavu konfiguraciju.

Štedljivije verzije Ryzena jeftinije su za tridesetak evra u odnosu na „ekstremne” modele. Sem ako je nekome veoma bitna snižena potrošnja zbog ograničenog kapaciteta hlađenja, našu preporuku ipak dobijaju X modeli. Procesor se ne menja tako često, a razlika u performansama svakako je primetna.

Vladimir TRAJKOVIĆ