TP-Link TL-WPA7510 AV1000 Gigabit Powerline ac Wi-Fi Kit

Na stolu imamo jedno rešenje za premošćavanje razdaljine u prenosu mreže na udaljenije lokacije, a uređaj (bolje rečeno, uređaje) smo dobili od TP Linka. Powerline rešenja nisu tako česta, ali su svakako odlično rešenje kada iz određenih razloga nije moguće razvući LAN kabl ili je bežični signal nedostupan. Kit se sastoji iz dva uređaja istog oblika, ali različitih dimenzija koji su, osim što se sa klijentom mogu povezati LAN kablom, omogućavaju i bežični pristup mreži, po 802.11b/g/n/ac standardu.

U kutiji, osim dva uređaja, još zatičemo dva mrežna UTP kabla i tehničku dokumentaciju. Pomenusmo da su uređaji skoro identični. Kućišta su izrađena od kombinacije mat i sjajne bele plastike, gde je skoro polovina išarana sitnim otvorima radi ventilacije. Strujni priključak jeste euro, ali adapteri u šuko utičnicama deluju čvrsto. Ono što nam je malo čudno jeste odluka da gigabitni LAN portovi budu sa gornje strane. Jeste da nas ništa ne sprečava da adaptere u utičnicama okrenemo, ali onda će logo proizvođača stajati naopako. Pretpostavljamo da je TP-Link zamislio da RJ45 utičnica bude na gornjoj strani radi brzog i lakog povezivanja gostujućih/povremenih klijenata. Sa strane manjeg adaptera nalaze se tri LED za obaveštenja i Pair taster, preko kojeg se dva uređaja uparuju. Veći ima čak pet LED i četiri tastera (Wi-Fi, LED, Pair i Reset). Za uparivanje na krajnjim limitima razdaljine treba voditi računa da je vreme između pritiska Pair tastera na oba adaptera ograničeno na dva minuta.

Povezivanje je bukvalni plug’n’play. Manji adapter („Stanlio”) postavljamo blizu rutera u utičnicu i povezujemo ga LAN kablom sa ruterom. Veći adapter („Olio”) ide na željenu lokaciju, gde se sa klijentom može povezati preko LAN kabla i na taj način koristiti prednosti gigabitnog protoka, a može da pruži i bežičnu vezu. Naime, može da radi i kao proširivač dometa, i to kao dvopojasni (dual band) uređaj. Ipak, govorima o nešto manjim brzinama u odnosu na one sa kakvim smo se susretali u poslednje vreme. Na TL-WPA7510 se možemo povezati na 2,4 gigaherca i tada ćemo koristiti brzinu prenosa podataka do 300 Mbit/s. Ukoliko imamo uređaj koji može da se poveže na frekventni opseg od pet gigaherca, tada ćemo koristiti maksimalne brzine do 433 Mbit/s. Ako uzmemo u obzir to da se radi o uređajima koji komunikaciju između klijenta i rutera ostvaruju kroz električne instalacije, a pritom su antene koje u sebi ima „Olio” integrisane, onda su brzine zadovoljavajuće.

Ovaj TP-Linkov kit ima određene limite koji su razumljivi. Maksimalno rastojanje između ova dva uređaja kroz električne instalacije je 300 metara, što je zadovoljavajuće. Štaviše, u kućnoj varijanti retki su slučajevi gde je ovo nedovoljno. Poslovni prostori su, naravno, nešto drugo. U specifikacijama ne piše da moraju biti na istoj fazi, a mi smo probali nasumično i ceo sistem je proradio iz prve. Bitno je napomenuti da proizvođač ne preporučuje da se ovi adapteri koriste u produžnim kablovima.

Na našem testu adapteri su se za nekoliko sekundi sinhronizovali i sve je bilo spremno za rad. Rekosmo, klijent se na „Olija” može povezati preko gigabitnog porta ili putem dvopojasne bežične mreže. SSID se pojavljuje u random oznaci, ali se može i klonirati sa rutera pritiskom na Wi-Fi taster i WPS na ruteru ili direktnim pristupom uređajima, a o tome u nastavku teksta.

TP-Link je spremio i prigodan softver za ovaj powerline adapter pod nazivom tpPLC Utility za Windows i Mac OS X računare, a isti je u obliku aplikacije dostupan za Android i iOS. U varijanti za mobilne uređaje imamo mogućnost pristupa na oba uređaja. Kod „Stanlija” imamo svega nekoliko opcija, dok kod „Olija” imamo mnogo više. Tu su ručna podešavanja SSID-a i lozinki na oba frekventna opsega, plus pravljenje i mreže za goste za oba frekventna opsega, zajedno sa vremenom kada će dotična mreža biti dostupna. TpPLC Utility za računar je, naravno, sa više opcija, uz prikaz brzine trenutnog protoka podataka između dva adaptera. Moguće je pristupiti svim opcijama kojima pristupamo putem mobilnih uređaja, kao i nekim naprednijim. U pitanju su nadogradnja firmvera na svakom od njih, kao i QoS-a, koji se ogleda u davanju prioriteta saobraćaju u okviru powerline mreže. Kao da sve ovo nije dovoljno, adapterima se može pristupiti i putem IP adrese koju im je dodelio ruter. Tu dolazimo do prepoznatljivog TP-Linkovog grafičkog interfejsa, sa mnogo većim brojem opcija, gde imamo mogućnost podešavanja sigurnosnih postavki i IP adresa. Tu su i roditeljska kontrola, trenutni status sa mnogo više parametara nego što daje tpPLC Utility i još finija podešavanja mreže i filtera. Ovaj poslednji način administriranja powerline adaptera je svakako najbolji.

Moramo priznati da nas je TP-Link prijatno iznenadio. Brzina protoka podataka između dva adaptera kretala se oko nekih 550 Mbit/s, uz povremene padove na 400 Mbit/s, na „odokativnoj” udaljenosti kroz električne instalacije od nekih 50 metara. Bežični prenos je takođe bio dobar i stabilan. Možemo da zaključimo da je ovaj kit dobro rešenje za retke situacije. Nismo, nažalost, mogli da testiramo uređaj na većoj udaljenosti električne instalacije, a skoro je i nemoguće izmeriti dužinu kablova u zidu i kuda oni sve zapravo idu od utičnica do neke zajedničke tačke. Svakako je pretpostavka da se sa povećanjem udaljenosti smanjuju i performanse. Ipak, ovo je rešenje sa kojim na mestu udaljenom od rutera, bez razvlačenja kablova, dobijamo i bežični proširivač dometa, u dva frekventna opsega, a nema previsoku cenu, tako da smatramo da vredi.

Dejan PETROVIĆ