MSI Core Frozr L i XL, FSP Vindale 4 i 6, LC-Power LC-CC-120-RGB

Napredak tehnologije i usitnjavanje proizvodnog procesa doneli su nam štedljive procesore sa sasvim upotrebljivim performansama, koji se ne zagrevaju preterano. Sa druge strane, to omogućava i pravljenje mnogo jačih procesora koji„rasipaju energiju” i imaju potrošnju u granicama prethodnih generacija, ali sa višim performansama. Kada se tome doda i „višak” jezgara, koji se našao nadohvat ruke običnim smrtnicima, zahvaljujući pojavi AMD-ove Zen arhitekture i Intelovog odgovora u vidu „šest jezgara za mase”, dobijamo paket koji može lepo da se zagreje.

Nova mladost vodenog hlađenja bacila je u drugi plan klasične, „primitivne” vazdušne hladnjake. Međutim, kako većina korisnika nema novca, mogućnosti, živaca ili hrabrosti da sastavlja vodeno hlađenje, i/ili nije impresionirana zatvorenim vodenim hlađenjem, klasični „tornjevi” i te kako imaju života u sebi i to za daleko manje novca.

Zajedno sa talasom vrućine, na test nam je stiglo nekoliko hladnjaka sa obećanim performansama, dovoljnim za hlađenje i najjačih mainstream procesora. Kao zamorče nam je poslužio predstavnik Ryzen II generacije – R7 2700 (o njemu možete da čitate u zasebnom tekstu).

Velika trojka (Asus, Gigabyte i MSI) očigledno je toliko velika da su svi rešili da prave sve. Prvi put se susrećemo sa hladnjacima koje potpisuje MSI. U pitanju su ’Tower’ hladnjaci u dve veličine, i to bukvalno pošto se oznake razlikuju samo u sufiksu ’L’, odnosno ’XL’. Oba modela krasi kvalitetna izrada i završna obrada, kao i poklopac sa neizbežnim zmajem koji kroz transparentnu stranicu kućišta obaveštava o poreklu hladnjaka. Na ’L’ modelu „lična karta” u vidu metalnog poklopca može da se zameni, a na raspolaganju su vam crna i srebrna završnica, dok se na većem nalazi stilizovani zmaj kao „prozor” RGB osvetljenja.

Sistem montaže je relativno jednostavan i iskusniji korisnici će sigurno moći sami da ugrade hladnjake. Sa druge strane, montaža zahteva uklanjanje ventilatora, memorijskih modula i kablova, pa ćete čak i za test morati prvo da montirate samo telo hladnjaka. Takođe, orijentacija, veličina i oblik mogu da otežaju ili onemoguće ugradnju nekih komponenata. Core Frozr L je asimetričan hladnjak, što bi trebalo da ga udalji od prvog PEG slota. Međutim, i dalje se nalazi veoma blizu grafičkih karti sa backplateom, a ukoliko ploča ima nestandardno visoke hladnjake naponske sekcije, bićete stavljeni pred izbor „ona ili ja”. I pored pomenutog, dimenzije nisu preterane (155 × 89 × 140 milimetara), te će se ovaj hladnjak „uglaviti” i u plića kućišta, samo treba paziti na neposrednu okolinu.

Četiri toplotne „super-cevi” (tako ih naziva proizvođač) prečnika osam milimetara, navodno su raspoređene za optimalnu disipaciju i protok vazduha kroz gusto zbijena aluminijumska rebra izrađena po „Airflow Control” tehnologiji. Da ovo ne bi bio sav marketinški mambo-džambo, tu je i ventilator sa „Dispersion” kracima i samopodmazujućim hidrodinamičkim ležajem. Ventilator se postavlja pomoću klasičnih žabica, ali ima gumene uloške za smanjenje vibracija. Na maksimalnom broju obrtaja (oko 1900 u minutu), huka protoka vazduha se i te kako primećuje. Nije iritantno, ali tih nije. Naravno, kako se povezuje četvoropinskim konektorom, moguće je balansiranje između performansi i buke. Test-procesor je pod punim opterećenjem radio na sasvim prihvatljiva 72 stepena celzijusa na frekvenciji od oko 4200 megaherca za sva jezgra.

Veličina je bitna i zato je tu i Core Frozr XL, za sve one koji žele da prekriju matičnu ploču hladnjakom. Ovaj model je verovatno zamišljen da se takmiči sa najmasivnijim vazdušnim hladnjacima, mada nismo sasvim sigurni da spada u istu klasu, već se oslanja na izgled više nego na performanse koje, doduše, nisu za potcenjivanje.

Sistem za montažu identičan je kao na prethodnom modelu, s tim što ’XL’ zahteva više pažnje i planiranja kada je u pitanju odabir ostalih komponenata. Ovaj hladnjak prekriva naponsku sekciju potpuno, kao i dva najbliža memorijska slota. Proizvođač je pronašao rešenje u načinu montaže ventilatora, koji se nalaze na plastičnim ramovima i mogu da se pomeraju po visini. Ukoliko ste kupili memorijske module sa nešto višim hladnjacima (a ako kupujete ovaj hladnjak verovatno jeste), moći ćete da ih ušuškate ispod ventilatora koji onda neće pokrivati celu površinu hladnjaka. Takođe, Core Frozr XL je veoma „prisan” sa grafičkom kartom i zajedno sa njom i naponskom može da stvori „zonu toplog vazduha”, što ne pomaže osnovnoj nameni hladnjaka.

Sve je veće i više na ovom modelu u odnosu na ’L’. Toplotnih cevi ima osam, dimenzije su narasle na 170 × 130 × 150 milimetara, ima dva ventilatora sa istim lopaticama i ležajem, ali im je prečnik 140 milimetara, a i zmaj menja boje u svim mogućim nijansama u sadejstvu sa MSI matičnom pločom, jer, naravno, očekuju da kupite baš njihovu.

Veličina jeste bitna i ’XL’ postiže bolje rezultate, mada se to ne vidi odmah i nije toliko impresivno. Tokom testa temperatura neopterećenog procesora kretala se od 29 do 38 stepeni celzijusa sa svim testiranim hladnjacima, osim sa ovom grdosijom. Sa MSI Core Frozr XL nije mrdala sa 31. Maksimalna temperatura procesora bila je 72 stepena. Nije impresivno s obzirom na to da je manji hladnjak sa samo jednim ventilatorom slabiji tek za jedan stepen. Razlika je u tome što je Ryzen R7 2700 prepoznao bolje hlađenje i utvrdio da njegova jezgra mogu da rade na približno sto megaherca većoj frekvenciji. Ipak, u pitanju su granice samog čipa koji će retko raditi na tih 4300 megaherca, bez obzira na hlađenje. Ovaj hladnjak, čini se, ima zalihu snage i za neki Intel koji je nasviran na malo više. Ostaje pitanje isplativosti i prostornog planiranja.

Dodaćemo još da oba modela dolaze u kvalitetnom pakovanju sa full color renderima i mnoštvom propratnih informacija i tubicom Thermal Compound X paste koja, sudeći po nazivu, predstavlja nešto nesvakidašnje.

Suprotno tome, iz kompanije FSP stižu nam nenametljivi hladnjaci u nenametljivom pakovanju sa monohromatskom temom. I ovaj proizvođač koristi identičan hardver za montažu i identične ventilatore. Sve je kvalitetno i dobro uklopljeno, ali, dok MSI ostavlja utisak nekog ko se predstavlja sa: „Hej mala, imaš zadovoljstvo i čast da razgovaraš sa Core Frozrom. Nema na čemu!”, FSP nekako više deluje kao: „Dobar dan, ja sam hladnjak”.

Montaža je veoma slična prethodno opisanim hladnjacima, ali se proizvođač iz nekog razloga odlučio da hladnjake stavi u položaj da vazduh izbacuju nagore. Ovo nije veliki problem, ali zahteva planiranje.

Oba modela su veoma slična i liče na armiju hladnjaka koja se pojavila pre nekoliko godina. Windale 4 ima četiri toplotne cevi sa direktnim kontaktom, a Windale 6, očekivano, šest. Da bi se dodatno razlikovali, veći model koji je nama stigao na test, bio je ofarban u crno.

Iako su hladnjaci sivo-crni, proizvođač je u ram smestio plave LED, što je takođe blast from the past. Izuzetno dugački gumeni odbojnici dizajnirani su da se smeste u „tunel” urezan u aluminijumska rebra, ali je montaža donekle otežana jer morate da postavite ventilator nakon montaže tela hladnjaka, pa je do njih teže doći i moraćete da izgubite malo vremena, a možda i da date malo krvi dok sve ne namestite. Proizvođač je predvideo da višak gumenih držača jednostavno isečete, iz estetskih razloga, što nije najelegantnije rešenje.

Ventilatori koje upotrebljava bili su najtiši na testu (ne i nečujni), čak i na najvećim brzinama, a rezultati sasvim solidni. Windale 4 je ograničio maksimalnu temperaturu testiranog procesora na 75 stepeni, dok je veći model postigao stepen manju uz rast takta od pedesetak megaherca, tako da smatramo da veći model nije uvek bolje rešenje jer je raspored toplotnih cevi identičan i možda predstavlja bolje rešenje ako dodate još jedan ventilator.

LC-Power LC-CC-120-RGB je verzija veoma popularnog hladnjaka koji je za mnoge zamenio TX 212 kao hladnjak koji može da ohladi skoro sve dovoljno dobro, a da pri tom ne košta mnogo. Sve je identično osnovnom modelu, osim novog RGB ventilatora sa specijalnim dizajnom krakova i, naravno, punim spektrom osvetljenja.

Izrada je jeftinija, što se naročito primećuje kod delova koji služe za montažu, ali je sve dovoljno čvrsto i naleže kako treba, tako da nema bojazni od pucanja i krivljenja delova. Dizajn je jednostavan i efikasan. Gusto zbijena rebra, dobro raspoređene toplotne cevi i bilo koji ventilator koji je projektovan za statički pritisak, daće dobre rezultate. A ti rezultati, iako najslabiji na testu (32 odnosno 77 stepeni), i dalje su veoma blizu ostalim testiranim hladnjacima, a stotinak megaherca (koliko će procesor biti „raspoloženiji” sa jačim hlađenjem) većini korisnika neće značiti ništa.

Ovi hladnjaci su nam pokazali nekoliko stvari. Pre svega, ozbiljan moderan procesor sa osam jezgara, na preko četiri gigaherca radne frekvencije, i dalje može da se ohladi vazdušnim hlađenjem. Ono što je mnogo bitnije jeste da vam nije potreban najbolji vazdušni hladnjak. LC-Power LC-CC-120-RGB i FSP Vindale 4 na našem tržištu koštaju 3200, odnosno 3850 dinara. Osnovni LC-Power, sa običnim, nesvetlećim ventilatorom, košta manje od 2500 dinara! Teško nam je da preporučimo FSP Windale 6 koji se ne izdvaja performansama, a košta 5800, što je oko dvesta dinara skuplje nego MSI Core Frozr L koji će barem zadovoljiti one koji žele nešto što „dobro izgleda”, mada je i on preskup. Smatramo da sa cenom od oko 9500 dinara Core Frozr XL nema šta da traži među najboljim vazdušnim hladnjacima i da mu je mesto pre svega u MSI tematskim konfiguracijama.

Danilo LUKINOVIĆ