Zahvaljujući Wadjet Eye Gamesu osećamo se kao da vreme u kome su avanture bile smislene i pune zanimljivih dijaloga još traje. Prvenac razvojnog tima „Horusovog oka” – The Shivah – datira iz 2006. godine. Nastao je kao nadograđeni projekat amaterskog takmičenja, a svoju relevantnost duguje činjenici da je odredio profesionalno usmerenje Horusovaca, poslavši ih na put koji će i te kako obogatiti avanturističku scenu.

Danas je pred nama kosher izdanje igre, grafički revitalizovano i muzički osveženo. Grafika je i dalje u ultraniskoj rezoluciji (kao i kod svih ostalih naslova ove kompanije), ali je dorađena i izgleda prilično lepo. Prateći uopštenu crtu svih igara u koje je prste upleo Dejv Gilbert, muzika je melanholična, i dočarava jedan malo drugačiji Njujork: onaj u kome usamljenost, nesigurnost i seta glavnih junaka stavljaju u drugi plan buku i gužvu sa ulica jednog velegrada. Njihov unutrašnji svet prožet je moralnim dilemama i konfliktima koje kao da se odražavaju i na okruženja u kojima se igra odvija, pa je Menhetn Dejva Gilberta mesto zabačenih barova, pustih sokaka i oronulih fasada, iznad kojih se, začudo, ipak može videti i nebo ispunjeno zvezdama.

Za rabina Rasela Stouna nevolje počinju kada ga poseti policijski inspektor u potrazi za osumnjičenima u ubistvu Džeka Laudera. Naizgled bez ikakvog razloga, Džek je pred smrt Raselu zaveštao deset hiljada dolara, i sada je na rabinu da preispita sopstvene odluke iz prošlosti i otkrije motive koji stoje iza neobičnog nasleđa. Potraga će se odvijati na svega nekoliko lokacija, pa će u skladu sa tim biti i trajanje igre (koja će dobro doći kao zamena za jedan celovečernji krimi-film u noar stilu). Moždane vijuge zabavljaćemo s nekoliko bazičnih inventarskih zagonetki i jednom „problematičnom”, u kojoj je cilj setiti se prezimena jednog od likova, kako bi se dobile informacije o njegovoj adresi u bazi podataka. Akcenat je bačen na dijaloge koji će biti osnovno istraživačko sredstvo i način za rešavanje problema, a verbalni dvoboji mogu glavnog junaka izvući iz gadne situacije, ili ga dovesti do pogibije. The Shivah, izgleda, prati neke postulate avanturizma iz davne praistorije kada su se ovakve stvari smatrale dobrom idejom. Dobra vest je da izbor pravog odgovora nije rezultat sreće, već pažljivog uočavanja protivnikovih slabosti. Zanimljivo za igru ove dužine je da nudi tri različita kraja, koji zavise od toga u kojoj meri ćete dozvoliti protagonisti da bude osvetoljubiv.

The Shivah je majušna igra koja ne nudi ništa više od onoga što obećava već na prvoj lokaciji (lepa „kockičasta” grafika, solidna glasovna gluma, i jednostavan ali, kako će se pokazati, efektan scenario), ali i pored svog nejakog gabarita, stoji čvrsto na nogama. Pitamo se kako bi izgledala uz produženu priču i veći budžet.

Miša MITRANOVIĆ