Dark Matter je obična igra s neobičnom pričom. Zamislili su je članovi studija Interwave, autori neuspele mešavine strategije i timske akcije po imenu Nuclear Dawn. Planirali su da naprave veliku i detaljnu igru, pa su pomoć zatražili od zajednice, prikupljajući novac putem Kickstartera. Nažalost, novac nisu dobili usled nedostatka interesovanja, pa su odlučili da prvobitno zamišljenu igru podele na manje delove i objave je u vidu epizoda. Neposredno pred objavljivanje prve i za sada jedine epizode, čije ime uopšte ne nagoveštava da nije reč o punokrvnom ostvarenju, veći deo razvojnog tima je otpušten. Slamka spasa za Interwave bila bi dobra prodaja igre, što bi omogućilo ponovno zapošljavanje nekadašnjih radnika, te razvoj novih epizoda koje bi nastavile priču. Tako bi možda i bilo da kupci nisu otkrili, već prvog dana prodaje na Steamu, da igra nema kraj!

Dark Matter, mehanički, predstavlja klasičnu akcionu igru u dve ravni, kakve su bile omiljene pre nešto manje od dvadeset godina. Igrač vodi usamljenog protagonistu kroz mračne hodnike svemirskog broda koji su opseli vanzemaljci. Tu je sve čega se (ne)rado sećamo: nezanimljivi zadaci, traženje udaljenih prekidača i vraćanje na suprotan kraj mape, vanzemaljci kakve smo videli hiljadu puta... Oružje je, takođe, uobičajeno, pa je tu slabašan pištolj sa neograničenom municijom, nešto jača pumparica, bacač plamena i tako dalje. Sa pozitivne strane, junakinja igre može da skače, koristi teleport i samostalno proizvodi municiju, unapređenja i predmete od recikliranih materijala koje sakuplja usput. Autori su obratili pažnju na detalje, pa određene vrste vanzemaljaca različito reaguju na svetlost, što zahteva pažljiv pristup umesto jurišanja. Tutorijal na početku igre jasan je i koristan ukoliko niste igrali slična ostvarenja. Atmosfera u igri teži da bude napeta, ali nekako ne uspeva, jer smo previše nemih protagonista vodili po napuštenim svemirskim brodovima, isuviše puta smo slušali savete maničnih superračunara, spaljivali eksplodirajuća jaja vanzemaljaca... Čak i humor u ovom ostvarenju „smrdi” na svaku drugu sličnu igru, a blagi omaži uzorima neupadljivi su poput sramotnih ispada savremenih pop zvezda i zvezdica.

Ipak, sve to u suštini ne bi bio problem, pošto igra donekle uspešno meša starovremenski šmek sa savremenim fazonima pa bi tih četiri do pet časova uz nju moglo da bude zabavno starijim igračima, samo da nije one sitnice da joj u potpunosti nedostaje kraj. Verovali ili ne, kad usred priče prođete kroz ničim obeležena vrata, igra će prikazati odjavni tekst. Ne animaciju, ili bilo šta slično, već nekoliko linija teksta koje prepričavaju šta je bilo dalje.

IceBerg Interactive već je objavio izvinjenje i angažovao novi tim koji će da „popravi kraj”, ali u trenutku pisanja ove recenzije (a čekao sam poslednji trenutak, da im dam što više vremena, prim. aut.) rešenje ovog problema još nije na vidiku. Dok se ta zbrka ne popravi igru je nemoguće kupiti na Steamu što je, paradoksalno, čini veoma traženom i popularnom.

Nikola BULJ