Neovlašćeno snimanje grčkih vojnih instalacija na ostrvu Lemnos, ključnoj strateškoj tački u Egejskom moru, nije jedina glupost koju osoblje Bohemia Interactivea može da nosi kao klingonsku lentu preko grudi. Njihova sveža stupidna eskapada nastupila je sredinom septembra ove godine, kada su na tržište izbacili ArmA III bez single player kampanje: uz igru je došao samo editor, nekoliko showcase tutorijal misija i multiplayer koji je zbog specifične forme bio stran najvećem broju igrača. Tada ih nismo sahranili isključivo zbog starih zasluga, odlučivši da rivju sačeka obećani DLC sa single player kampanjom, čije je obročno izdanje planirano za kraj tekuće i početak sledeće godine. S obzirom na to da je prvi deo nedavno stigao, pripisali smo kritičarsku kamu i krenuli da sudimo i smudimo...

Pored lične traume za Buhtu i Pezlara, posledice konflikta sa grčkim vojnim vlastima i te kako su primetne u kampanji. Osim činjenice da se Lemnos sada zove Altis, geopolitički karakter regiona je kriptovanim skraćenicama i maskiranjem pojmova sveden na apsurd. Šta je AAF, ko se krije iza akronima CSAT, gde je Iran, gde su Turci...? NATO baza na arhipelagu, uspostavljena nakon građanskog rata 2030. godine (Turci protiv Grka valjda, igra ne kaže o kome se radi...) koji je odneo živote pola populacije, biva napadnuta od strane armije koja se krije iza jedne od skraćenica, a na vama i grupi preživelih jeste da se organizujete i preživite prvi udar. Osim uvoda koji vas u formi fragmenata vesti upoznaje sa svetom kojim drma ekonomska kriza, ni aktivan ni pasivan sadržaj kampanje, osim NATO-a u ulozi nagažene strane, ne pominje mesta, imena, saveze i nacije koji imaju veze s realnim svetom. Sve je u rukavicama, sve je prokuvano i bez ukusa, sve je krajnje kastrirano, krajnje bez veze u kontekstu hard-core vojne simulacije koja cilja na ozbiljnu publiku koja se gnuša Call of Dutya. Ako i nakon debakla sa prvom epizodom i dalje želite da odigrate drugu i treću, sačekajte 21. januar (episode 2, „Adapt” i početak proleća (episode 3, „Win”).

Sindrom kuvane noge nije jedino što ne valja u epizodi 1. ArmA III se reklamira kao sandbox vojni simulator, ali sloboda akcije u prvoj epizodi svodi se samo na izbor redosleda kojim ćete obaviti tri ključne misije u njenoj drugoj polovini, bez ikakvih posledica na ukupni rezultat. Same misije su skriptovane kao, gasp, bilo koji Call of Duty nastavak, i jedina „sloboda” u njima tiče se slobode kretanja, od koje takođe nema nikakvog selameta. Šta vam znači činjenica da možete da se odšetate na drugi kraj ostrva, kada je cilj misije vrlo usko definisan... Rigidnost skripta ide toliko daleko da ako, recimo, u jednoj misiji ne iskoristite dron za pronalaženje minobacačkog spotter tima, već ih locirate dvogledom ili ih pokokate iz blizine, automatski ćete popiti game over. Ako je ovo sandbox, onda sam ja Rabindrant Tagore, a Svet kompjutera Njujork tajms ili Subotičke novine.

Ostatka single playera dotakli smo se u „Prvim utiscima” (SK 5/2013): broj showcase (esencijalno, tutorijal) misija je povećan sa četiri na petnaest, a dodata je challenge misija u kojoj se borite za skor na streljačkom poligonu. Sav taj sadržaj predstavlja ilustraciju za nešto što ne postoji, i sam za sebe nema poentu osim treninga u kretanju, pucanju i upravljanju borbenim vozilima.

Sve to će vam možda koristiti u multiplayeru, koji je esencijalno isti kao prethodni nastavci ArmA franšize, predstavljajući hard-core iskustvo za hard-core publiku. Ako od pucačke igre zahtevate multiplayer u koji može da se uskoči i praši radi skora i spida, ovde tako nešto nećete naći. Multiplayer ArmA III karakterišu ogromne mape, duge pripremne radnje, koordinacija glasom i permanentno čekanje da se nešto desi (da vas neko skine snajperom sa nekoliko stotina metara). Ako CoD MP zamislimo kao frenetičnu klinačku partiju Nemaca i partizana sa plastičnim oružjem kupljenim na pijaci, ArmA III MP je istorijski autentičan skup matorih vojnih entuzijasta koji su se skupili nedeljom da repriziraju bitku u Ardenima i piju kuvanu rakiju.

Najveća vrednost koju donosi ArmA III je obećanje budućeg „greatnessa” koje će možda doći u obliku nekog novog Dana Z. Odličan engine i još bolji editor prosto vrište za sposobnim moderima koji bi ih iskoristili na pravi način. Normalna publika, s druge strane, koja od igre traži zabavu a ne posao, ovde neće naći previše uhlebljenja, niti poente za investiciju vremena i nekoliko desetina evra.

Miodrag KUZMANOVIĆ