Ako ste dobro prostudirali „Priručnik za odbranu i zaštitu protiv zombija” Maksa Bruksa, za punu spremnost pred izvesnu zombi-apokalipsu preostalo vam je još samo da poslušate Kovačeva pravila koja nam donosi igra How to Survive. Sa strane zapleta, nema mnogo mesta za napornu dramu i emotivne odnose između likova koji bi gušili ono na čemu je akcenat ovde. How to Survive je kvazi-simulator preživljavanja u negostoljubivom okruženju tropskih ostrva tokom invazije zombija, uz maler da se igra pojavila paralelno sa daleko studioznije i kompleksnije odrađenom konkurencijom u vidu Microsoftovog hita State of Decay.

Iako, u principu, predstavlja klasičan Diablo hack & slash klon sa slaganjem zombi faune pomenutih ostrva, pojedini elementi gameplaya na kvalitetan način usporavaju tempo igranja. Ovo se odnosi, pre svega, na mogućnost slobodnog i instruktovanog kombinovanja različitih predmeta, delova opreme i elemenata oružja u upotrebljivi ofanzivno/defanzivni gear koji će vam omogućiti da dočekate još jedno svitanje više. Savitljiva grana obrađena mačetom i povezana sajlom i eto efikasnog luka sa strelama koje ćete takođe sami praviti (kombinovanjem isečenih grana i ptičjih pera za dodatnu stabilnost u „radu”), kombinacija podvodnog harpuna, boce za kiseonik i još nekoliko elemenata i u rukama ćete držati primitivnu pušku koja bljuje sačmu u vidu zupčanika, opruga i ekserčića ispaljenih pod pritiskom, a o flaši napunjenoj benzinom i zapušenoj parčetom zapaljene krpe da i ne govorimo.

Pored samog upokojavanja zombi napasnika, moraćete da se posvetite i nekim, naizgled, banalnijim trenucima koji opravdavaju naslov igre. Vođenje računa o skali gladi, žeđi i umora je takođe imperativ, jer iscrpljivanje bilo kog od ovih pokazatelja dovodi do fatalnog pada borbeno-bežanijskih performansi vašeg lika, sa povećanim šansama da završite u želucu nekog od raspadnutih prolaznika. Bogati biljno-životinjski svet, izvori sveže vode (koju možete flaširati i nositi sa sobom) i redovno odmaranje u nekoliko razbacanih bunkera (nakon što ih očistite od prethodnih, nemrtvih stanara) su aktivnosti koje ćete upražnjavati paralelno sa borbom, ali na svu sreću nemaju običaj da smore ili previše uspore igranje (mada nije jasno zbog čega je zabranjeno da pregrmite opasne noći u bunkerskom krevetu iako niste kritično umorni).

Osećaj prilikom mlaćenja/napucavanja zombikanera sasvim je solidan, ali pomalo smeta uzak spektar (ponavljajućih) akcija i generičnost nivoa koje ćete prelaziti. Osim ovoga, velika mana igre je prilično i „tesan” inventar koji onemogućava efikasno kombinovanje i eksperimentisanje s predmetima i pravljenje novih komada opreme, što je, valjda, i trebalo da bude poenta igre.

Aleksandar DINIĆ