Ne previše upadljiva indie igra izvrsnog grafičkog stila, sa novinama u gameplayu koji se retko sreću, i odrađena na način koji je na tragu klasika izašlih iz pera Tima Šefera? Yes, please.

Contrast je odličan primer kako mali tim sa viškom kreativnosti i te kako može da skrene pažnju na sebe jednim natprosečnim naslovom, koji teži da i sam postane instant klasik. Igra je smeštena u fantazmagorično art deco/noir okruženje i prati sudbinu male devojčice Didi, psihološki opterećene disfunkcinalnom porodičnom situacijom u kojoj dominira toplo-hladan odnos njenih roditelja. Celu ovu setno-sumornu storiju igrač prati (i igra) iz perspektive Didine imaginarne prijateljice/personifikacije u vidu visoke, zgodne crnke Daun, koja svet namučene detinje psihe doživljava na veoma originalan način (svi sporedni likovi u igri ne postoje fizički, već im možete videti samo senke koje projektuju po zidovima i drugim površinama).

Igra senki i svetla je deo gde nastupa glavna novina Contrasta, koja spregu grafike i platformskog gameplaya prezentuje na vrlo kreativan način. Elem, Daun ima sposobnost da „uskoči” u površine koje su dovoljno osvetljene (i na kojima se projektuju jasne senke), nakon čega igra prelazi u ograničenu dvodimenzionalnu platformsku skakalicu u kojoj je potrebno doseći deo nivoa koji je na drugi način nedostižan. Ovo stvara neke veoma zanimljive i originalne trenutke tokom igranja (napušteni skelet bicikla, na primer, osvetljen obližnjim projektorom, na zidu baca senke koje se pretvaraju u splet različitih platformi koje igrač može da iskoristi), koje se vremenom dodatno usložnjavaju podjednako oduševljavajući svojom kreativnošću (kasnije ćete dinamično koristiti senke drugih likova tokom njihovih interakcija, uz vođenje računa o činjenici da različita udaljenost svetlosnih izvora menja veličinu senki, što može u potpunosti da izmeni strukturu obrisa na zidu koje treba da upotrebite).

Dirljiva, emotivna priča, kao i odlično osmišljeni izazovi koji stalno teraju na igranje i koji nisu preteški (ali zahtevaju određeno „out of the box” razmišljanje kako biste prokljuvili rešenje), u velikoj meri uspevaju da anuliraju pojedine neudobnosti u dizajnu igre, ali nedovoljno da Contrast načine remek-delom. Ovo se, pre svega, odnosi na ne preterano baždarenu mehaniku skakutanja, koja pati od grubih i rigidnih kontrola i često onemogućava precizne poteze koji se zahtevaju (detekcija i definicija oblasti pod senkama na osvetljenim zidovima je takođe problematična, i izaziva često preklapanje i „ispadanje” lika sa 2D površina, što zna da živcira). U svemu ostalom, Contrast je pravi, mali crni biser koji zaslužuje pažnju i igrača koji ne mirišu platformske naslove.

Aleksandar DINIĆ