Gutači goriva došli su tiho, bez reklamne pompe i velikog izdavača koji bi im obezbedio publicitet. Tržištu su ponudili besomučnu pucačko-trkačku zanimaciju sa sjajnim endžinom i zanimljivim, politički nekorektnim smislom za humor (vaš vozač se u garaži naprosto tetura pod dejstvom alkohola). Igra je, nažalost, završila u senci naslova koji su sadržinski nudili istu količinu robe, ali sa mnogo više šminke. U međuvremenu, autori su promenili izdavača, ispeglali propuste, ispolirali produkt, dodali mu etiketu „extreme”, i otreznili vozača (mada su politički nekorektni momenti, poput kolateralne štete u vidu zeka i kokošaka ili saobraćajnog znaka „deca na putu”, odoleli).

U odnosu na prvobitnu verziju, igra nudi raskošniju grafiku uz dorađene shader efekte (sve se sija od silnih refleksija, ali na sreću, nema forsiranog „blooma”, te sve ostaje u domenu dobrog ukusa). Težinski nivoi fino su izbalansirani, pa će se igra svideti svim profilima igrača – kako onima koji bi da na brzinu obrnu neki krug i ostave ostale u oblačku prašine, tako i veteranima Destruction Derby ratova, koji su Blur i Split Second sa dosadom na licu jeli za doručak. Zvuk u toku trke je standardan (prateću muziku čine generičke i zaboravljive rok numere brzog tempa), ali je zato muzika koja vas prati dok sređujete auto u garaži neočekivana i izuzetno simpatična. Izbor se kreće od matorih bluz stvari, „hitova” sa početka prošlog veka koji kao da stižu direktno sa delte Misisipija, preko „Old McDonald Had a Farm”, pa sve do motiva iz etno-kola sa balkanskih prostora.

Dve lepe osobine krase Gas Guzzlers Extreme. Jedna je nepretencioznost, koja nam jasno govori da igra ne nudi ništa više od onoga što se vidi na prvi pogled: obične brzinske trke smenjivaće se sa onim u kojima ćete na krov vašeg automobila montirati lanser raketa (ili već nešto slično) i potruditi se da im „odsiječete više glava nego oni vama”. Druga karakteristika je suluda zabava arkadnog kvaliteta, koja u nama budi drevni refleks hvatanja za džep u potrazi za žetonom koji bi ubacili u mašinu. Što se automobila tiče, čeka nas izbor od osamnaest modela: oni dosadniji čekaju nas pri kraju (varijante Dodge Vipera, BMW-a, Mercedes McLarena i sličnih modela kojima su, što iz copyright, što iz razloga poznatih samo šaljivdžijama iz autorskog tima, nadenuta druga imena), ali su zato na samom početku tu modeli poput Reliant Regala, legendarnog Delbojevog i Rodnijevog trotočkaša, nakon čega slede „fića” i „stojadin” (odn. Fat Ficho i Flag Stoyka). Oduvek ste maštali da provozate plavo-belog fiću na kome piše „milicija” (što je jedna od ponuđenih varijanti u igri), sa setom duplih mitraljeza na krovu, i izrešetate sve pred sobom? Nema problema.

Miša MITRANOVIĆ