Serijal House of the Dead uvek je bio nekrunisani kralj arkadnih pucačina u fliperanama, igra toliko popularna da je doživela veliki broj nastavaka za PC i sve moguće konzole. Pored glavnog serijala, izdat je i značajan broj spinoff naslova nevelikog kvaliteta. Među njima se lako izdvojio Typing of The Dead, komična interpretacija druge igre iz serijala u kojima su pištolji zamenjeni tastaturama.

Overkill je treća igra iz ToTD serijala, bazirana na istoimenoj igri sa Playstationa 3. Kao i u prethodnim igrama, horde zombija (pardon, mutanata) slaćete dva metra pod zemlju kucajući reči i fraze koje se pojavljuju na ekranu. Ovde leži tajna uspeha Typing of the Deada – prebogati rečnik (iz koga igra nasumično izvlači pojmove) je krcat urnebesnim frazama i citatima, ali i činjenica da se iznad zombi mrcina ispisuju reči poput „jednorozi” ili potpune nebuloze a la „stidljivi kokos” automatski izazivaju salve smeha. Dodajte tome i frenetični tempo koji vlada u igri i dobija se čisti adrenalinski rush koji istovremeno stavlja ogroman kez na lice. Zbog nasumičnog izbora fraza, a i radi postizanja boljih rezultata, teško je odoleti ponovnom prolasku kroz igru. Replay vrednost je odlična jer pored tri nivoa težine postoji i hardcore mod koji zahteva daleko preciznije kucanje. Poredeći s prvom igrom iz serijala, Overkill deluje mršavije, sa jednostavnijim boss fajtovima i samo tri mini-igre bez specijalnih vežbi slepog kucanja. Takođe, multiplayer u trenutku pisanja ovog teksta nije bio uključen u igru već najavljen kao besplatni DLC.

Atmosfera je direktno pozajmljena iz grindhouse filmova, te će se fanovi Tarantina i Rodrigeza osećati kao kod kuće. Ovaj specifičan „exploitation” žanr obiluje masnim psovkama, grafičkim nasiljem i grubim humorom. F-word se ovde koristi kao dobar dan, štaviše originalni HoTD: Overkill je postavio Ginisov rekord za najviše psovki u video-igri. Grindhouse šmek upotpunjen je brojnim vizuelnim filterima kako bi se stvorio utisak gledanja stare VHS kasete iz sedamdesetih. Ljubiteljima originalnog Typing of the Deada sve ovo može da zasmeta, naročito kada se uzme u obzir da su prethodne igre pravile parodiju na same sebe – likovi su umesto pištolja nosili tastature (koje su i dalje ispaljivale 9 mm municiju) a zombiji su bili naoružani komičnim rekvizitima.

S tehničke strane ne treba očekivati spektakl, ipak je ovo port igre stare četiri godine. Rezolucija je zakucana na 720p (radi se upscaling ako izaberete neku veću rezoluciju), a zbog pomenutih filtera često će sve izgledati jako mutno. Primetni su i problemi sa zvukom, najčešće na nivou „Carny”. Muzika je zato za svaku pohvalu, sa soundtrackom sačinjenim od zaraznih funk melodija. Veliki plus igra dobija i u vidu opcije igranja originalnog House of the Dead: Overkill sa dodatnim poglavljima i sadržajem.

Novi Typing of the Dead možda ne dostiže originalnu igru humorom ali je i dalje potpuno urnebesno iskustvo, naročito kada se konzumira kao party naslov u društvu ljubitelja trash i zombi filmova. A možda usput uvežbate i slepo kucanje, što svakako nije minus.

Bojan JOVANOVIĆ