Unapred se izvinjavamo ljubiteljima franšize na povređenim osećanjima, ali Microsoft je dosadio i bogu i ocu besomučnim izdavanjem Halo nastavaka. Da smo se mi pitali, igra bi se završila posle drugog, eventualno trećeg poglavlja, pa kom’ opanci, kom’ obojci! Ovako, idemo tamo-amo, tupimo oštricu originalne priče sečom iz svih uglova i opasno se približavamo „standardima” zamora koje je postavila Star Wars franšiza.

Međutim, armiji vernih fanova opadanje kvaliteta i presipanje iz šupljeg u prazno kao da ne smeta. A pošto je situacija već takva, zašto baće iz Redmonda ne bi uzele još koju kintu cedeći suvu drenovinu? Na kraju krajeva, valja Halou dati šansu i na novoj platformi, odnosno pod novim Prozorima...

Halo: Spartan Assault isključivo možete da igrate pod Windowsom 8, odnosno Windows Phone 8 operativnim sistemom. Igra je inicijalno pravljena za mobilnu platformu pa otud zaokret u tehnologiji izrade, odvijanju akcije, dizajnu nivoa, priči... U pitanju je takozvana top-down pucačina koju možemo da poredimo sa čuvenim Commandom, a mnogi su lepo primetili da sve neodoljivo podseća na skirmish nivo neke moderne strateške igre (recimo, StarCrafta II). Razlika je što ne možete korigovati nagib kamere, a samim tim ni intezitet zuma. Igra to radi automatski u zavisnosti od dešavanja na ekranu, a sve zarad udobnosti prilikom igranja „u pokretu”.

Zaplet je krajnje trivijalan i akcenat baca na dešavanja za vreme primirja između ljudi i Covenanta, odnosno između trećeg i četvrtog nastavka igre. Glavne likove, Spartance Palmera i Dejvisa, zatičemo na planeti Draetheus V koja je napadnuta od nekakve odmetnute sekte Covenanta. Razlog za nepoštovanje prekida vatre nije nekakva samoubilačka misija iz verskih ubeđenja, već mesec pomenute planete. Vođa sekte otkrio je da je u pitanju kamuflirano, Forerunner oružje koje je u stanju da wipeuje čitave kolonije i nebeska tela (neko je rekao Zvezda Smrti?). Eto, baš je našim glavnim junacima zapala koska da spreče Covenante da aktiviraju oružje i preokrenu tok višegodišnjeg sukoba. Na raspolaganju je 25 nivoa podeljenih u 5 sekcija gde se naizmenično upravlja pomenutim karakterima (a bogami i raznim vozilima).

Igra je snažno orijentisana ka singleplayer kampanji i donosi kratke misije nabijene akcijom i dešavanjima. Zadaci variraju od „pobi sve što se mrda” tipa, pa sve do „odbrani naznačenu lokaciju” i „postavi eksploziv i pošalji nevernike svevišnjem na ispoved” komplemente. Komande izdajete samo glavnom karakteru, dok se NPC-ovi koji vas povremeno prate ponašaju po nekom svom „ubeđenju” i uglavnom su ukrasnog karaktera. Kontrola se obavlja pritiskanjem ’W, A, S, D” tastera i miša, te nekoliko dodatnih tastera koji služe za preduzimanje specijalnih akcija. Akcija teče frenetično i u tom departmentu se nema šta zameriti autorima. Na raspolaganju je prepoznatljiv dijapazon oružja, mogućnost switchovanja između primarnog i dopunskog, tu su i bombe, opcija uzimanja oružja od eliminisanih neprijatelja, te identičan sistem pribavljanja municije kao u „velikom” Halou. Između segmenata očekuju vas i, ne baš preterano bogate, međuscene koje objašnjavaju dešavanja na terenu i otkrivaju behind the scenes tajne.

Iako je napucavanje neprijatelja sasvim zadovoljavajuće i propraćeno odgovarajućim tehničkim osobinama, igra ne nudi poseban izazov. Pre početka svake misije možete da prilagodite sadržaj arsenala u smislu da je dozvoljeno odabrati primarno i sekundarno naoružanje. Zamena se plaća kreditima koji se kupuju za pravi novac ili zavređenim iskustvenim poenima koji se prilično sporo akumuliraju. Što je najgore od svega, izmene su kratkog daha i vrede samo za narednu misiju. Mogu se kupiti i različiti dodaci koji povećavaju vatrenu moć, boostuju štit, na ekran postavljaju odbrambene kule, hologram koji zavarava neprijatelja i slično. I ovde je primenjen sličan princip, pa se igrač oseća skučeno i primorano da kupuje kredite za novac ukoliko želi da dođe do poboljšanja. Bilo bi mnogo bolje da je ubačen klasičan razvoj vođenog lika, gde bi igrač po sopstvenom nahođenju raspoređivao iskustvene poene.

Halo: Spartan Assault je igra pravljena za mobilnu platformu i tako moramo da je posmatramo. Nažalost, to znači da nema potrebnu „dubinu”, a bogami ni dužinu da vas zadrži ispred ekrana na duži period. Ipak, za 500 uloženih dinara dobićete sasvim dovoljno sadržaja da vam ne bude žao što ste se latili novčanika. Imajte u vidu još jednu stvar, upravljanje putem ekrana osetljivih na dodir u priličnoj meri kvari opšti utisak i dva koplja je ispod kombinacije tastature i miša.

Vladimir PISODOROV