Malo je igara koje su doživele toliko burnu sudbinu kao nesrećni FFXIV, ali su nekako uspele da iz svega toga izađu kao pobednici. Doduše, mi još ne znamo kakva će biti finalna sudbina Finalne fantazije XIV, ali posle toliko godina i toliko truda, zaista je zaslužila da zaživi.

Naime, razvoj drugog Square Enixovog MMORPG-a počeo je još krajem 2004. godine. Igra je zvanično najavljena 2009. i razvijena u engineu Final Fantasyja XIII. Uprkos dosta negativnim komentarima, još za vreme bete, da igra još nikako nije spremna, FF XIV je pušten online 22. septembra 2010. i odmah je dobio veoma loše kritike. Nakon dva produženja besplatnog probnog perioda, predsednik Square Enixa Yoichi Wada, u decembru 2010, uputio je javno izvinjenje igračima zbog lošeg kvaliteta igre. Tom prilikom najavio je opsežne promene u razvojnom timu, kao i obustavljanje naplate mesečne nadoknade do daljeg. Razvojni proces je u potpunosti predat Naokiju Yoshidi, a verzija za PlayStation 3 odložena je na neodređeno vreme.

Uprkos svem trudu i stalnoj komunikaciji s bazom fanova, gospodin Yoshida nije mogao da napravi dovoljno radikalnih promena da spase igru od propasti. Tako je u januaru 2011. počelo planiranje potpuno nove igre, s novim engineom, novom strukturom servera, pričom... Tačno na godišnjicu od izdanja FF XIV, Wada i Yoshida najavili su novu verziju igre, takozvanu „Verziju 2.0”. Objavljeno je i da će trenutni igrači dobiti kopije novog PC klijenta pri lansiranju, potpuno besplatno, a biće sačuvani i njihovi likovi i progres. Da bi se nadoknadili troškovi naknadnog razvoja, ponovo će biti uspostavljena i mesečna pretplata, s tim što će stari igrači plaćati nešto nižu cenu. Uskoro je objavljeno i da će ta nova verzija nositi adekvatan naziv A Realm Reborn, a pored verzija za PC i PlayStation 3, najavljeno je da će se tokom 2014. pojaviti i verzija za PlayStation 4.

Prvobitni FF XIV okončao je svoj životni vek gašenjem servera 11. novembra 2012, a dotadašnja priča završena je trailerom za A Realm Reborn pod prikladnim imenom End of an Era. Priča nove verzije donekle se direktno nastavlja na to finale, to jest smeštena je pet godina u budućnost, u odnosu na prethodnu. Naime, u završnici FF XIV veliki zmaj Bahamut pobegao je iz veštačkog meseca u kojem je bio zatočen i uništio veći deo fantazijskog sveta Eorzea. Sada, pet godina kasnije, svet se nekako oporavlja od svega toga, ponovo se dižu gradovi i obnavlja živi svet, ali se u svemu tome, naravno, javljaju i nove pretnje.

Prilikom kreiranja lika, igrači imaju izbor između pet različitih rasa. Sve su humanoidne i sve, naravno, imaju mušku i žensku varijantu. Hyur se dele na Midlandere, mahom najkulturnije i najobrazovanije stanovnike sveta, i Highlandere, nešto krupnije i jače, koji obično rade kao plaćenici ili avanturisti. Elezen su ponajviše nalik vilenjacima, a dele se na klanove Wildwood i Duskwight koji bi se verovatno najbolje mogli uporediti sa šumskim i dark elfima. Lalafell su simpatična mala stvorenja, veoma pametna i vešta. Oni se dele na Plainsfolk (uspešni trgovci ili lopovi) i Dunesfolk (nomadski narod s juga). Roegadyn su krupni i mišićavi stanovnici severa. Dele se na Sea Wolves koji su, kao što im i ime kaže, uglavnom mornari, gusari ili ribari i Hellsguard, majstore čarolija iz vulkanskih oblasti. Konačno, Miqo’te su mačkasta stvorenja, uglavnom lovci, a dele se na noćne i dnevne mace.

Što se klasa tiče, u početku postoje dve osnovne grupe: Disciples of War i Disciples of Magic, koje se opet dalje granaju na podgrupe (gladijator, strelac, kopljanik, razne vrste magova i tako dalje), a kasnije u igri otvaraju se opcije za dodatne klase i ceo sistem jobova (praktično, uloge u partiju).

Sâm početak ne razlikuje se previše od drugih igara ovog tipa. Kao mladi, novi heroj stižete u grad gde se učlanjujete u gildu avanturista i počinjete da dobijate zadatke, zahvaljujući kojima ćete s vremenom poboljšati reputaciju i graditi lik. Prvi questovi uglavnom su neki vid tutorijala i tu su da vas nauče kako da kontrolišete lik, osnove borbe, trgovine, snalaženja na mapi i tako dalje. Mnogi su na neki način vezani za glavnu nit priče, ali je tu i gomila sporednih koje dobijate od običnih građana, stražara, dece... Za razliku od prilično haotične prvobitne verzije, ovde je sve prilično jasno: questovi i važni NPC-ji vidno su označeni, kao i prodavci, mesta gde treba uraditi questove i druge bitne lokacije. Mapa sveta je, doduše, pomalo konfuzna jer je podeljena na gomilu manjih zona, pa je ponekad teško videti gde se određena zona nadovezuje na drugu. Pored klasičnih, tu su i grupni, takozvani Fate questovi na koje nasumično nailazite na mapi i u kojima učestvuju svi igrači koji se u tom trenutku nalaze u datoj oblasti. Tu su, naravno, i instance: postoje one u koje idete sami, nešto nalik solo scenarijima u WoW-u, i grupne, a najavljeno je i obilje end-game dungeona. Što se PvP-a tiče, igra će imati arenu u kojoj ćete moći da se sukobljavate u okršajima jedan na jedan ili timski, a biće tu i oblasti u kojima možete slobodno napadati druge igrače.

Pri svemu tome, svet igre izgleda prelepo. Ne samo što je sve urađeno u potpuno novom engineu već su i lokacije sasvim nove i drugačije u odnosu na FF XIV. Gradovi su velelepni, s puno NPC-ja, zgradica, prodavnica i koječega što možete raditi, međutim još lepša je njihova okolina, s prelepom prirodom, čudnim biljem, rečicama, neobičnim stvorenjcima i neočekivanim kućicama ili drugim naseobinama. Isto važi i za likove i njihovu opremu – jednostavno, u vizuelnom smislu, igra je predivna, a uz već standardno fenomenalnu muziku Nobua Uematsua, predstavlja pravo uživanje.

No, da li je sve ovo dovoljno da otkloni senku koju je bacio prvobitni krah igre? Po onome što smo do sada videli, verujemo da jeste, mada, kao i u slučaju svakog novog MMO-a, najviše toga zavisi od end-gamea, a ovde se za sada o njemu ne zna mnogo. No, svakako držimo palčeve...

Jovana KUZMANOVIĆ