Šta su najbitniji spoljni znaci imperijalne zrelosti i pretenzija neke države? Nuklearni arsenal? Nosači aviona? Filmski hitovi koje gleda cela planeta? Igre u kojima se davi mladež od Kamčatke do Albukerkija? Roba s potpisom „made in X”? Narodna republika Kina ispunjava najbitnije od ovih uslova, one koji se tiču gole sile i kvantiteta. Ozbiljna država takvog kalibra agresivno štiti svoj kulturni prostor, što se u igračkoj sferi ogleda u strogoj kontroli online naslova koji su dostupni kineskoj omladini. World of Warcraft sa kosturima bio je veliki no-no za kineske vlasti (razlog je suviše kompleksan da bismo ga ovde obrazlagali), a predusretljivi Blizzard je svežu ekspanziju, servilno i uvlakački, zasnovao na slatkim malim pandama. Kad su „stejksi” za mentalno zdravlje omladine ovako visoki, nimalo ne čudi da će kineske vlasti zahtevati snažan upliv u multiplayer pucačine, žanr koji je po definiciji najproblematičniji za umove dušebrižnika. A koji je bolji način od kanalisanja i doziranja virtuelnog ubijanja od samostalnog, državno-sponzorisanog i kontrolisanog kreiranja igre namenjene za odašiljanje tačno određene poruke?Glorious Mission Online je kineska varijanta America’s Army, multiplayer pucačine koju su kreirale oružane snage Sjedinjenih Američkih Država zarad osvajanja srca i umova mlade generacije čiji se pripadnici u sve manjem broju odlučuju na vojni poziv. Narodno-oslobodilačka armija (PLA) Narodne republike Kine sledila je potpuno identičan princip developmenta i održavanja Slavne onlajn misije, igre čija je beta za vrlo kratko vreme dostigla furiozan nivo popularnosti. Igra je nabijena ideologijom i nedvosmislenom porukom kineskoj mladeži koga smatra neprijateljem: borba protiv Amerikanaca i Japanaca na spornim ostrvima u Južno-kineskom moru, koja Kinezi zovu Diaoyu a Japanci Senkaku, samo je jedan od intrigantnih scenarija koje igra nudi. U celoj priči o igri najsmešniji je odjek u zapadnim medijima, od kojih je zgražanje mainstream medijskih kokoši sasvim razumljivo, ali uvređeno groktanje u IT glasilima nalik na „Wired” nije. Ekipa se, ni manje ni više, zgražava nad činjenicom da postoji igra u kojoj je cilj ubijati američke vojnike. Sanjivim i pomalo ranjivim novinarima treba ukazati na Operation Flashpoint: Red River i druge igre u kojima Amerikanci tamane Kineze bez preteranog pardona. Kada se bumerang vrati i zvekne ih u lobanju, to im se nimalo ne dopada.Gledano u sferi mehanike i estetike, igra u najvećoj meri liči na hibrid America’s Army i multiplayer modova za Call of Duty: Modern Warfare 2/3. Ovaj ozbiljan, visokobudžetni naslov poseduje PVP i PVE komponentu, sistem napredovanja po nivoima i kreacije sopstvenih klasa kroz otključavanje oružja i opreme, kastomizaciju boje i kamuflažnih šema, ali ne dodataka za oružje. Što se ovog poslednjeg tiče, nemojte nas držati za reč: s obzirom na to da igra ima isključivo kineski interfejs (engleske verzije nema), opciju smo možda i prevideli... Igra je zasnovana na automatskom matchmakingu putem namenskih servera nevidljivih za igrače (sistem sličan World of Tanks). Čekanje na partiju gotovo da ne postoji, mada sam primetio da je u određeno doba dana nemoguće uspostaviti vezu, što je valjda neka vrsta policijskog časa za igrače.Srž igre je klasičan deatmatch, bilo timski, bilo free-for-all, čija pravila se ne razlikuju od bilo kog komercijalnog šutera. Mape su vidljivo inspirisane CoD naslovima, od kojih je ona na kineskom nosaču Liaoning bezobrazno slična Carrier mapi iz Black Ops II. Svaki likvidirani oponent donosi XP, koji kumuliran donosi nove nivoe i otključava novo oružje i borbene specijalke nalik na ometanje radara, jurišni helikopter i druge. Osećaj igranja i vizuelna estetika mnogo su „grublji” i manje ispolirani nego kod tipičnog CoD naslova, ali s obzirom na to da je igra još ultrasveža, biće dovoljno vremena za peglanje. PVE misija koju smo probali podseća na multiplayer mod sa iskrcavanjem na plažu iz Return to Castle Wolfenstein. Vaša ekipa kineskih PLA regruta ima zadatak da zaustavi invaziju japanskih i američkih snaga na obale Diaoyu ostrva, koja dolazi u obliku deset progresivno jačih talasa pešadije i borbenih helikoptera. Svaki kill AI protivnika ili asistencija daje vam određenu količinu poena, koje ćete koristiti za dopunu municije i ručnih granata, ili prekoredni respawn kada vas ubiju. Ovo poslednje je interesantno, jer aktivacijom respawna bez čekanja od 15 sekundi trošite poene iz zajedničkog poola: ako je neko alav i bez razloga arči zajedničku imovinu, drugi mogu da ga ukore i ukažu mu na alavost neprimerenu jednom komsomolcu, mladom radniku i regrutu Narodno-oslobodilačke armije (lako je moguće da je ovo poslednje objašnjenje čist trip). Ovom prilikom bismo želeli da se zahvalimo gospodinu Žuu Zjaorongu, dostavljaču hrane iz našeg omiljenog kineskog fast food restorana, na pomoći u prevođenju delova interfejsa imunih na copy/paste u Google Translate, kome ovom zgodom opraštamo piletinu u slatko-kiselom sosu koju nam je jednom prilikom doneo umesto ljute sečuan svinjetine sa lukom. Nismo sigurni da čitaš „Svet kompjutera”, ali ako čitaš, Žu brate, you rox! Aktuelnu verziju igre (veličina ~3 GB) možete preuzeti sa www.plagame.cn. Da li će i kada biti verzija na engleskom, zaista nemamo pojma. Miodrag KUZMANOVIĆ | | |
