Možda je kliše, ali najbolji način da se opiše Skulls of the Shogun jeste da se kaže da je to jedna od „šahovskih” poteznih strategija – lako je naučiti pravila igre, ali teško je u njoj dominirati. Što se kvaliteta tiče, autori iz tima 17-BIT kojem je ovo prva igra, skoro sve su napravili kako treba, tako da je Skulls of the Shogun pravo uživanje.

Po mehanici igra najviše podseća na Advance Wars ili, na primer, Fire Emblem, serijale koje nismo mogli da igramo na PC-u. Na raspolaganju vam je relativno mali broj jedinica koje koristite da porazite protivničku armiju. U svakom potezu možete da koristite samo pet jedinica, što je osobina koja odvaja Skulls of the Shogun od Advance Warsa – ovo je brža igra.

Ipak, puna je raznih taktičkih elemenata, tako da se sve vreme pitate šta je najbolje da učinite u tom trenutku (za razliku od mnogih strategija, u kojima posle nekog vremena sve radite bez razmišljanja ili u kojima pobeđuje onaj igrač koji brže klikće). Da li da napravite „duhovni zid” i time stvorite zaštitu za strelce, kojima tada protivnički strelci ne uzvraćaju, ili da se približite zaostaloj jedinici, čija je smrt sigurna ako ostane sama? Da li da popijete health potion ili da dokrajčite protivničku jedinicu, rizikujući smrt u sledećem krugu? Izbori, izbori... Ta i milion drugih pitanja čine igru svežom. Nema potrebe da nabrajamo sve strateške faktore, bitno je da ih ima mnogo i da su skoro svi zanimljivi. Najlepše od svega – bez obzira na to da li ste izabrali „tačan” ili „netačan” odgovor, još imate šansu da pobedite. Sve borbe mogu da se dobiju na drugi način, što je odlika prave taktičke igre. Jedino bismo više voleli kada bi bilo malo više tipova jedinica, ali ništa strašno.

Sem što je zabavan za igranje, Skulls of the Shogun je i šarmantan. To je blesava komedija koja najviše podseća na neku crtanu seriju s Cartoon Networka. Kakav je humor u pitanju možete da vidite i po podnaslovu igre. Radnja prati generala kojeg, trenutak pre nego što će postati šogun, neko ubija. U nadgrobnom životu hteli su da ga pošalju da čeka u redu do sveta mrtvih, u kojem mora da stoji najmanje nekoliko hiljada godina. Njemu se to nije svidelo, pa je rešio da postane šogun sveta mrtvih. Naravno, usput baca svetlo na misteriju svoje smrti...

Dobra stvar je to što je igra stalno duhovita. Loša stvar je prezentacija – nema glasovne glume, sa kojom bi sve bilo mnogo smešnije, a i bilo bi mnogo bolje kada bi radnja bila ispripovedana putem međuanimacija. Ipak, pošto priča i nije toliko bitna, nisu toliko bitne ni nabrojane mane.

Aleksandar ĐURIĆ