Ima li smisla razvlačiti priču kao lenju pitu kada je sve već rečeno, pokazano i dokazano? U Epic Gamesu smatraju da ima, pa je njihov flagship proizvod Gears of War dobio i četvrti nastavak. Očekivano, Judgement se ne nastavlja na dešavanja iz potonjeg poglavlja već svetlo na radnju (gle čuda) baca iz sasvim novog ugla, iz perspektive nekih poznatih, ali i potpuno novih likova. Da je sve samo još jedna u nizu besciljnih „mamipara” jasno je od samog početka, i baš to jeste najslabija karika igre...

Igrač prati avanturu Kilo odreda na čijem čelu se nalazi stari znanac, poručnik Dejmon Berd. Tu su još i Avgustus Kol (pojavljivao se u sva tri prethodna dela, kao i Berd), te dva potpuno nova lika – Sofija Hendrik, svršeni kadet Akademije Oniks i Geron Paduk, major rasformirane milicije koja se u prethodnom ratu borila protiv COG-a. Njih četvoro učestvuju u odbrani Halvo Beja, grada na koji je udarila armada Locusta. Nadjačani, zgaženi i od straha oduzeti, pripadnici odreda Kilo u jednom trenutku donose odluku da zanemare direktno naređenje pretpostavljenog, pukovnika Lumisa, i aktiviraju oružje za masovno uništenje. Zbog tog čina, po hitnom postupku, izvedeni su pred vojni sud gde dobijaju šansu da objasne svoje postupke.

Većinu igre, zapravo, čini ponovno preživljavanje prošlosti koje igrač prati iz ugla svakog od optuženih članova odreda Kilo. U praksi to znači da se dobija mogućnot upravljanja svim likovima (ne odjednom i ne redom koji vi odaberete, naravno), ali i donošenja važnih odluka pred početak svakog nivoa o dešavanjima koja slede. Tako se, na primer, igrač nalazi pred odlukom da li će se neke misije odvijati pod uslovima smanjene vidljivosti, negde će imati priliku da upoterbljava samo određenu vrstu naoružanja, a ima i takvih zadataka koji podrazumevaju obračun sa „skakavcima” uz korišćenje ograničenih resursa i nemogućnošću regeneracije healtha. U zavisnosti od uspešnosti, igrač se u svakoj misiji ponaosob nagrađuje iskustvenim poenima koji su direktno povezani sa zavređivanjem zvezdica koje se, dalje, koriste za otključavanje goodiesa i takozvane Aftermath kampanje (o njoj nešto više kasnije).

Mehanika izvođenja je prepoznatljiva (sistem „sakrij se i pucaj” funkcioniše na uobičajen način), ali ustrojstvo nivoa nije. Sve nas neodoljivo podseća na Serious Sama – igrač dolazi do određene oblasti i tu biva „zaključan”, sve dok od života ne odvoji i poslednjeg protivničkog vojnika. Samim tim i priča je iscepkana i ograničena na bistrenje međuscena koje slede nakon završetka nivoa. Već posle nekoliko misija stvari postaju predvidive i ne doživaljavate nikakva iznenađenja i katarzu, niti od strane načina odmotavanja priče, niti dešavanja na bojnom polju, niti od ponašanja i pojavljivanja neprijatelja.

Akcija teče jednoličnim tempom i sem nekoliko borbi sa bossevima (ako tako uopšte mogu da se nazovu) i dosadnih „drži kotu dok ne istekne vreme” zadataka, ništa ne remeti to spokojstvo. Setite se samo prvog dela i obračuna sa Beserkerima, pa Kryllovima koji napadaju u rojevima po mrklom mraku, pa tek Boomera koji, kada se pojave, izazivaju paniku... U Judgementu, neprijatelji su od prvog do poslednjeg nivoa isti i predvidivi, a toliko nezgodni Boomeri pojavaljuju se kao korov u bašti i više nije ama baš nikakav problem srediti ih.

Judgement je izuzetno kratka igra i, iako ima šest poglavlja i 42 misije, završava se za jedno popodne. Iskusnom igraču, na podrazumevanom težinskom nivou, kompletiranje priče zaista neće predstavljati problem, pa se uteha nalazi u kampanji Aftermath (dodatnih šest nivoa). Ne možemo da kažemo da se nadovezeuje na dešavanja u Gears of War 3, već da samo pojašnjava deo priče – kako su Berd i Karlton Karmajn, uz pomoć Paduka, uspeli da obezbede brod za napad na Azuru. Naime, Paduk ih vodi do dela grada koji je uništio džinovski talas nastao nakon potapanja Jacintoa (Gears od War 2). Brod se nalazi na vrhu zgradurine (nekakvog hotela / restorana), pa društvo ima zadatak da ga spusti u vodu. I ovde je priča pomalo konfuzna i ne daje gotovo nikakvu satisfakciju na koncu kada se zadatak izvrši.

Na kraju, dodajmo još i to da Judgement donosi dva nova multiplayer režima, te da ga krasi božanstvena grafika i vrlo dobri zvučni efekti. Gears je u ovom segmentu uvek bio predvodnik, pa je tako i ovog puta. Šteta je samo što sve to bez Markusa Feniksa i Doma jednostavno nije ono pravo.

Vladimir PISODOROV