Ukoliko ste se barem jednom susreli sa Trackmania igrama sigurno vam je poznat studio Nadeo – autori proslavljenog serijala trkačkih igara, posebnih po tome da sadrže alate za generisanje gotovo beskonačnih količina dodatnog sadržaja. Šta se desi kada se jednostavnost i editor nivoa iz Trackmanie prebaci u FPS okruženje? Nastaje Shootmania: Storm, igra kojom Nadeo pokušava da FPS scenu vrati korenima i postavi nove standarde za kreiranje korisničkih sadržaja.

Ideja kojom se vodi studio iz Francuske jeste – napraviti shooter starog kova u kome jedino veština svakog igrača čini faktor za pobedu. Dakle, bez otključavanja opreme, loadouta, pa čak ni mogućnosti sakupljanja oružja po mapi. O ovom nesvakidašnjem sistemu detaljno smo pisali prošle godine u „Prvim utiscima” (SK 8/2012). Novost u odnosu na tadašnju betu je još jedno oružje koje funkcioniše kao klasični lanser granata, pošto lansira projektile pod lukom i pravi veliki splash, te mod Combo, najsličniji igrama Quake 3 i Unreal Tournament. Modovi igre su dostupni preko „stanica”, pomalo zbunjujućeg sistema menija. Za svaki mod vodi se posebni leaderboard. Na početku nisu dostupni svi, već morate ručno da ih dodajete. Ostaje utisak da su meniji otaljani i igri daju amaterski i „jeftin” izgled.

Akcija u igri je apsolutno furiozna, nezavisno od moda koji igrate. Ukoliko ste „ispekli zanat” na Quake i Unreal igrama, ovde ćete se osećati kao kod kuće, sa konstantnim osvrtanjem i izbegavanjem projektila za piksel. Opštem adrenalinskom naletu doprinosi mehanika kretanja – staminu možete da trošite za brže trčanje, klizanje po određenim površinama kao i walljump od ravnih zidova. Runde su uvek neizvesne i često spektakularne, kako za igrače, tako i za gledaoce. Serveri su gotovo uvek puni. Tome doprinosi ogromna popularnost ove igre, pre svega u Francuskoj, ali i u ostatku Evrope. Nažalost, u Srbiji je trenutno aktivno jedva 200 igrača i nema domaćih servera, ali je netcode znatno ispeglan u odnosu na betu pa neće dolaziti do ’štucanja’ veze pri igranju na udaljenim serverima.

Sve ćete učiti na terenu, uporno zapitkujući druge igrače preko chata: „a kako si ovo izveo?”. To je ujedno i najveća zamerka igri – premalo objašnjenja. Ne postoji nikakav tutorial niti mod za vežbu, pa su početnici ostavljeni na milost i nemilost online igračima ili rovarenju po zvaničnom forumu. Iako je ovo u osnovi shooter, na mapama se nalaze brojna specijalna polja koja svojim izgledom, za razliku od onih iz Trackmania igara, ne sugerišu koja im je funkcija. Neintuitivnost se prenosi i na mod za gledaoce, jer koristi nestandardne kontrole – numeričku tastaturu za izmenu kamere i nemogućnost gledanja mečeva u free look modu (nešto na šta smo navikli pre više od decenije).

Sa tehničke strane, Shootmania izgleda solidno. Prisutna je standardna plejada efekata koje će većina igrača ionako isključiti zbog bolje preglednosti, a dobra optimizacija omogućava da igrači sa slabijim mašinama bez problema igraju čak i na višim grafičkim podešavanjima.

Svi igrači imaju isti model lika, jarko osvetljen, a oružje nije prikazano na ekranu. Objašnjenje autora za ovo jeste postizanje veće preglednosti, mada često mogu da se pročitaju diskusije oko toga da se barem opciono uključi oružje, ili da se drugi modeli ubace putem modova.

Interfejs igre je pregledan i jasan, tako da na to nemamo zamerki. Mape, iako raznovrsne, dele isti paket tekstura tako da ćete se vremenom zasititi istog okruženja. Rešenje? Sačekati da se pojave paketi modela i tekstura iz igračke zajednice ili napraviti svoje modove. Postoji i šansa da autori izdaju nastavak i naplate novo okruženje kao što će biti slučaj sa Trackmania 2: Stadium.

I pored nekih očiglednih prednosti u odnosu na druge multiplayer FPS-ove i nesumnjivo dobre zabave koje pruža, Shootmania je igra koju igračka komuna neće lako prihvatiti. Razloga za to je očigledno mnogo. Možda najbitniji je cena – za dvadeset evra i bez ikakvog demoa, Nadeo će morati dobro da zapne, ispegla i promoviše Shootmaniu kako bi igrače ubedili da ovo nije „banalno jednostavna i glupa pucačina koja pokušava da liči na Quake”. Ne treba zaboraviti ni to da igra ima ogromnu konkurenciju u jeftinijim ili čak besplatnim igrama koje su od starta uspele da pridobiju simpatije ciljne publike.

Bojan JOVANOVIĆ