Bačeni u nepoznati svet, budite se na hladnoj i negostoljubivoj pustopoljini. Iznad vas nadvija se figura neobičnog čoveka koji vam upućuje neobičnu opasku, da bi se već sledećeg trenutka izgubio poput oblačka magle. Ustajete sa zemlje i počinjete da sakupljate resurse: noć je blizu, treba obezbediti vatru, a ne bi bilo zgoreg nešto i gricnuti. Snop suve trave, nekoliko grančica, kremen... Uskoro dolazite do dovoljno materijala da biste uspešno sklepali sekiru: okolni četinari povijaju se i padaju pod udarcima, inventar se lagano puni. Drva za ogrev, kamenje, trava, šumske bobice... šargarepa. Dlanova koji bride i čela sa koga kaplje znoj, zaključujete da imate dovoljno da bi pregurali svoju prvu noć u negostoljubivoj šumi.

Tada dolazi tama. Kao da i sam vazduh postaje teži, gušći, ispunjen zvucima koji prete da vas gurnu preko ruba i oduzmu i ono malo lucidnosti što vam je ostalo... Jer u mraku oko vas osećate pokrete tajanstvenih stvorova čije oči vrebaju i prate malu figuru zgrčenu oko vatre. Minuti se vuku, a jutro, kada konačno svane, dočekujete sa olakšanjem koje gotovo da je jednako uspešnom završetku igre. Novi dan provodite sa više samopouzdanja, besomučno sakupljajući resurse i otvarajući nove grane u „tehnološkom stablu” igre.

Don’t Starve je kompleksna i beskompromisna igra namenjena posvećenim igračima spremnim na dugotrajne sesije ispred računara, voljnim da zažmure na činjenicu da sve što postigne lako može da izgubi u jednom jedinom trenutku nepažnje: prolazak pored sakrivenog „pipkovreba” u močvari, neuspešan manevar pored „žderopauka” ili „oke-koke”, ili pak šumski požar, mogu vas lišiti poslednjeg piksela na energetskoj skali i poslati na početak mukotrpnog putešestvija. Sasvim dovoljno da se i najveći stoici među nama stave na ozbiljne probe. Protivteža ovako surovom sistemu je hipnotički faktor zaraznosti koji, uz gotovo trijumfalni osećaj svakog svitanja, nagrađuje igrača i tera ga na „samo još jednu partiju”. Blagi uzdah, lagano škripanje zuba, i ponovni pritisak na ’Start’... Život donekle olakšavaju svojevrsna svetilišta (okružena glavama veprova nalik na poznati motiv iz „Gospodara muva”), sa žrtvenim oltarima čijom aktivacijom dobijate drugu šansu nakon pogibije.

Svaki uspešno završeni dan (gde „uspešan” podrazumeva da isti pregurate u jednom komadu) donosi iskustvene bodove kojima otključavate nove likove. Njihov dizajn odiše blago dekadentnom i viktorijanski kitnjastom atmosferom koja krasi stvaralaštvo Tima Bartona. Svaki od likova izuzetno je živopisan i izvrsno animiran, a karakterišu ih vrcavo, skakutavo kretanje i velike glave, što daje komičnu crtu sumornom svetu u kome se igra odvija.

A jednoga dana, nakon nebrojenih neprospavanih noći, vaš maleni lik će usred nedođije da nabasa na čudnovatu mašinu, ponovo začuje glas s početka igre, i shvati da njegova avantura – tek počinje.

Miša MITRANOVIĆ