Čast pravljenja prve strategije u realnom vremenu smeštene u Tolkinovu Srednju Zemlju pripala je Edu del Kastilju i njegovom Liquid Entertainmentu. Mlada kuća sa hit RTS-om za pojasom (Battle Realms) činila se idealnom za ovaj zadatak. Pitanje je da li su ljudi iz Liquida shvatili odgovornost prema legijama fanatičnih obožavalaca Tolkina koja im je, uz ovu čast, pripala?

Priča je jasna: Hobiti, Ljudi, Vilovnjaci, Patuljci i dobre rase Srednje Zemlje moraju da spreče Saurona i njegove armije Orkova, Trolova i ostalih zlih bića da se dokopaju Prstena moći. No, osnovni predložak nisu trenutno popularni filmovi, već knjige, pre svega original Dž. R. R. Tolkina, ali i brojni tomovi Kristofera Tolkina koji još detaljnije ulaze u istoriju i događaje ovlaš pomenute u „Gospodaru prstenova”. Ipak, autori igre su napravili brojna odstupanja, neophodna da bi War of the Ring bio kvalitetniji RTS.

SK „Rings” ring

Uzori i koreni ove igre su evidentni od samog početka. Pored očiglednog Battle Realmsa, to su i dve trenutno najpopularnije strategije u realnom vremenu – Ensembleov Age of Mythology i Blizzardov Warcraft III.

Kako RTS nije pravi medij za dočaravanje epskih bitaka sa desetinama hiljada vojnika na bojnom polju, u Liquidu nisu ni pokušavali da nabacaju na ekran nepregledne mase jedinica, već su se usredsredili na dinamične borbe manjih armija i „RPG misije” koje polako postaju standard u RTS-ovima. Ipak, odbrana Helm’s Deepa je jedna od najboljih bitaka u igri.

Što se sastava armija svake strane tiče, odstupanjem od knjige dobijena je interesantna paleta raznolikih jedinica, od kojih svaka ima realnu stratešku i taktičku vrednost na bojnom polju. Tako u kampu dobrih možemo naći vilenjačke strelce i vodiče, patuljačke bacače sekira i teške oklopnike. Tu su i Beorninzi koji mogu da se pretvore u medvede i Hvorni, divlja, slabija vrsta Entova. Ipak, najveći broj jedinica čine Ljudi. Tu su mačevaoci iz Gondora, jahači Rohana i rendžeri, Dunadani sa severa. U vojsci Mordora mogu se naći goblinski radnici, kopljanici i goniči robova, orkovski strelci, mačevaoci, jahači vargi i borbeni Uruk-hai. Tu su i trolovi, džinovski pauci, Haradrimi, zli ratnici sa juga i Utvare Prstena.

Iako su obe strane sačinjene od jedinica koje su odlično balansirane za mrežne okršaje, to nije u skladu sa predloškom. Zato je čudno videti da skoro svaka jedinica ima svoj pandan na drugoj strani. Veći problem je to što se svaka strana oslanja na makromenadžment tj. na masovnu produkciju jedinica i slanje u smrt, što je Sauronova omiljena taktika. Vernije bi bilo da strana dobra ima jače jedinice, sa većom potrebom za mikromenadžmentom. Ovako obe strane skupljaju dva resursa, grade baze i samo štancuju oprobanu kombinaciju jedinica. Čak i ako je to žrtvovano balansu igre, činjenica je da je kampanja koja prati dobre momke nerealno lakša od one u kojoj ste Sauronov general. Takođe, armija Mordora može da gradi svoje strukture samo na „opustošenom” zemljištu (slično creepu ili blightu), što dolazi do izražaja kada na mapama morate da kontrolišete „mesta moći”, lokacije koje daju bonuse onoj strani koja ih kontroliše.

Tu su naravno i heroji, jedinice koje zaista zahtevaju mikromenadžment. Od Froda, Boromira i Gandalfa do Goluma i Sarumana, svaka strana ima heroje sa specijalnim veštinama koje mogu da preokrenu tok bitke. No, da biste unapređivali heroje, jedinice i koristili specijalne moći, potrebni su vam „poeni sudbine” (fate points). Ovo je zapravo samo novi naziv za sistem Yin i Yang poena iz Battle Realmsa. Što se vaše jedinice više bore, više fate poena dobijaju. Pomalo skrivene u interfejsu iza Palantira kriju se specijalne „sudbinske moći”, koje se kreću od malih bonusa kao što su lečenje jedinica i blokiranje protivničkih napada do prizivanja ultimativne jedinice za svoju stranu. Na strani dobra je to džinovski Ent koji može da baca kamenje na protivnike, a na strani zla vatreni Balrog koji je, iako nema napad sa distance, više nego dorastao protivnik drvopastiru.

Grafika i dizajn su impresivni. Iako War of The Ring koristi minimalno modifikovanu verziju enginea korišćenog u Battle Realmsu, modeli, teksture i animacije su predivne. Nivo detalja je zadivljujuć, efekti pri trčkaranju jedinica kroz vodu i visoku travu su još lepši, a kada prvi put ugledate Balroga, zastane vam dah. Za razliku od Pitera Džeksona koji se odlučio za realističniji prikaz Srednje Zemlje, Liquid se odlučio za blago karikiran, pomalo stripski dizajn koji – kao što znamo iz Warcrafta – odlično funkcioniše u fantasy okruženju.

Muzička pozadina se menja u skladu sa stranom koju vodite i situacijom na ekranu, a glasovi jedinica su veoma dopadljivi. Budući da igra nema direktne veze sa filmovima, niko od glumaca nije pozajmio glas likovima u igri, no to nimalo ne smeta.

War of the Ring je Battle Realms u novom ruhu, popularnijem za šire mase. Nadajmo se da će to doneti zasluženo priznanje odličnim dizajnerima Liquida. Ipak, ostaje utisak da prvi RTS po „Gospodaru prstenova” nije onoliko dobar koliko je mogao da bude. Možda su očekivanja bila prevelika.

Dragan KOSOVAC