O 3D verziji popularnih Crvića priča se još od davne 1999. godine. Pune četiri godine trebalo je programerima renomirane softverske kuće Team 17 da nam podare modernizovanu verziju jedne od najpopularnijih multiplejer igara današnjice. Worms 3D ne razlikuje se puno po načinu igranja od vremešnog Hogs of War, pa se s pravom postavlja pitanje da li je igra mogla ranije da se izbaci na tržište kao i da li će preduga vremenska distanca učiniti da njena popularnost ne dostigne slavu 2D prethodnika.

Crvići su oduvek bili poznati po izuzetnim tehničkim karakteristikama, sjajnoj atmosferi igre i obilju originalnog humora pa je programerima jedino još ostalo da porade na prebacivanju bojnog polja iz dve u tri dimenzije.

Ubacivanje treće dimenzije nije dovelo samo do značajnog poboljšanja vizuelne komponente nego do potpuno novog načina upravljanja i podizanja težine koja će iznenaditi i one iskusne. Pokretanje crvića i izvođenje akcija obavlja se uz pomoć dve grupe dirki na tastaturi i miša, gotovo simultano, što donosi obilje problema dok se u potpunosti ne savlada. Međutim, autorima se tu malo šta može zameriti jer nije bilo lako pronaći bolji način za objedinjavanje svih komponenti upravljanja. S druge strane, zamerke se odnose na način na koji je sve sprovedeno u delo, a akcenat je na traljavoj kontroli kretanja i ponašanju kamere u situacijama kada se crvići nalaze blizu visokih prepreka.

Kretanje crvića (koje uvođenjem treće dimenzije postaje ključno za uspešnost u okršajima) izvodi se dobro poznatom kombinacijom tastera iz first-person 3D igara ’W’, ’A’, ’S’ i ’D’. Problem se javlja prilikom promene pravca kretanja jer ono nije izvedeno kontinualno, pa je crviće vrlo teško usmeriti na pravi put. Ako se uzme u obzir da su potezi vremenski ograničeni, ovo može da dovede do grešaka i komičnih situacija. Crviće je ipak moguće tačno usmeriti upotrebom kursorskih tastera kojima je primarna namena fino podešavanje položaja i određivanje elevacije pre izvođenja hica. To bi sve bilo u redu kada bi igrači bili obdareni još jednom rukom za upravljanje mišem kojim se osmatra okolina, otvara arsenal panela (desno dugme) i određuje snaga hica (levo dugme). Stvar dodatno komplikuje povećana osetljivost miša (iz nekog razloga ne može da se koriguje) koja pogled „baca” tamo-amo dok se ne naviknete.

Nasuprot propustima u sistemu upravljanja, igra je zadržala prepoznatljiv šmek pa multiplejer okršaji između timova postaju zanimljiviji nego ikad. Pored standardnog hot-seat moda za igranje na jednom računaru, borbe mogu da se odvijaju i putem LAN okruženja ili Interneta, a tu je i unapređena podrška za igranje protiv računara. Misije u kampanjskom modu su raznovrsne i variraju od upotrebe tima crvića u klasičnom obračunu protiv računara do obavljanja pojedinačnih zadataka uz ograničeno „ljudstvo”. Uz Challenge mod, ovo bi trebalo da zaokupi svakoga do izdavanja nastavka.

Vatreni arsenal je doživeo sitnije izmene i čini se da je balansiran za obračune manjeg razornog dejstva. Akcenat je stavljen na upotrebu bazuke, granata (postoji i novi model nazvan „lepljiva” granata, koja se na dodir lepi za podlogu), sačmare, uzija i ostalih poznatih oruđa za uništavanje, dok su u drugi plan stavljena (polu)navođena oružja i sredstva masovnog razaranja (banana i super banana, „sveta” granata...). Nedostaju oruđa za ukopavanje koja bi upravo u ovakvom okruženju konačno dobila pravi smisao (i otežala put do pobede u mečevima).

Sasvim novu dimenziju dobila je upotreba pojedinog oružja, kao što su superovce, kojima možete upravljati iz perspektive trećeg lica. Treća dimenzija je i ovde uticala na promenu važećih zakonitosti što se najviše ogleda u nepreciznosti upotrebe navođenih oružja, airstrikeova i teleportovanja. Takozvani blimp mod (taster ’Q’) predstavlja svojevrstan overview u kojem je celo bojno polje vidljivo na jednom ekranu iz poluptičje perspektive. Iako daje pregledan pogled na stanje na terenu, umnogome onemogućava precizno ciljanje i teleportovanje poznato iz ranijih 2D verzija.

Druga novina se odnosi na način ciljanja i izvođenje hitaca. Pored klasičnog moda koji podrazumeva podešavanje elevacionog ugla, pravca i jačine hica, prisutan je pogled u prvom licu (kao u FPS igrama) i nišan za „lociranje” meta. U zavisnosti od afiniteta, upotrebljenog oružja i date situacije, možete koristiti bilo koji od ova dva. Međutim, nikako ne bi trebalo propustiti upotrebu uzija ili sačmare iz novog ugla.

Kao što smo i navikli u prethodnim delovima, Worms 3D krase originalna grafička rešenja, nalik crtanom filmu, koja uz sjajnu animaciju i međusobnu interakciju crvića (plašljiv pogled pre protivničkog udarca, pokreti negodovanja i odobravanja, začikavanje itd.) igri daju poseban šmek. Kao i uvek, poslasticu predstavljaju animirane sekvence testiranja novog oružja i izmišljenih dogodovština iz borbe između rundi, ali i odlična zvučna nahsinhronizacija timova (u podešavanjima se bukvalno nalaze desetine šema).

Najlepši je osećaj prostornosti terena i činjenica da gađate nekog „preko brda”, a šteta je što nije zadržan sistem bodovanja po kojem se timovi u hot-seat modu rangiraju i statistički obrađuju. Muzička podloga je, iako prepoznatljivih nota, sasvim odgovarajuća uz oduševljavajuće veselu naslovnu numeru. Prava stvar za hladne dane.

Vladimir PISODOROV