Serijal reli simulacija kompanije Atari (nekadašnji Infogrames) pokrenut je davne 1997. godine, kada se u izdanju za prvi PlayStation pojavio sjajni V Rally, jedna od najuspešnijih vožnji na toj konzoli. Uspeh je ponovljen i drugim nastavkom, kojim je potvrđen status referentne simulacije na konzolama. Zahvaljujući velikom uspehu franšize, treći deo igre, koji se u verzijama za Xbox, PlayStation 2 i Game Cube pojavio početkom godine, doselio se i na PC u prerađenom i dopunjenom izdanju.

V-Rally 3 je zdrava alternativa trećem izdanku Colin McRae Rallyja. Igre liče maltene kao jaje jajetu, kako po pitanju izbora lokaliteta staza i automobila tako i po osećaju tokom vožnje. V-Rally 3 se odvija na 48 staza različite težine, lociranih u šest zemalja, dok u takmičenju učestvuje dvadesetak licenciranih automobila, među kojima i „stari znanci” Subaru Impreza, Mitsubishi Lancer Evolution 7, Citroen Xsara i Ford Focus. Režimi igre nisu previše raznovrsni i sastoje se od dve kategorije trka, V-Rally (karijera) i Quick Race (pojedinačne trke).

Kičmu igre čini simulacijski režim u kojem igrač gradi karijeru profesionalnog vozača koji postepeno napreduje od najslabije (1.6L FWD) do najjače kategorije takmičenja (2.0L 4WD). Igra počinje u predsezoni tokom koje sa svih strana stižu ponude za angažman, uz neophodnu probnu vožnju kao metod selekcije (uslov je da stazu izvezete u predviđenom roku i sačuvate automobil od većih oštećenja). Sledi potpisivanje ugovora u kojem je naznačen broj sezona koje vozite i očekivani plasman na kraju relija. Uspešno ispunjeni uslovi ugovora utiču na poboljšanje reputacije i otvaraju mogućnost za angažman u poznatijim timovima.

Budući da je V-Rally 3 konstruisan tako da privuče širok krug ljubitelja vožnje, realističnost fizičkog modela nalazi se na prelazu između simulacije i arkade. Kontrole su uobičajene za ovaj tip igara i lako ih je savladati, mada će igrači koji koriste tastaturu imati u početku problema s osetljivim komandama. Kamera se tokom vožnje može postaviti iza automobila, u kokpit i na prednju masku, u visini točkova i pruža odličnu preglednost staze. Instrukcije koje tokom vožnje daje kopilot uglavnom su korisne, ali često dolaze sa zakašnjenjem, naročito kada se prolazi kroz seriju krivina (u jednom trenutku vas obaveštava i o karakteru krivine koju ste upravo prošli).

Vozila su dovoljno upravljiva i međusobno se razlikuju ne samo po snazi i brzini, već i po načinu na koji se ponašaju tokom vožnje. Staze su vrlo lepo osmišljene, mada im nedostaje diverzitet podloge kakav postoji u trećem Colinu. Arkadni karakter igri, pored pojednostavljenog upravljanja i enginea koji „oprašta” mnoge greške, daje i detekcija oštećenja koja, iako je grafički odlično predstavljenja, nema suštinski uticaj na ponašanje vozila, sve dok ono ne bude potpuno uništeno.

Grafika nije primer vrhunskog kvaliteta (nedostaje oštrina na teksturama bliskih predmeta), ali to ni u kom slučaju ne kvari ukupan utisak. Animacija je tečna čak i na slabijim konfiguracijama, mada je za zadovoljavajuć frame rate neophodna osetno jača mašina od propisanog minimuma.

Gradimir JOKSIMOVIĆ