Master of Orion 3 predstavljao je razočaranje koje niko nije očekivao. Niko, sem ekipe iz „Stardocka” koja je odložila premijeru Galactic Civilizationsa za sredinu marta, dobrih mesec dana posle puštanja sa lanca visokoprofilnog, ali smrtonosno dosadnog konkurenta. Kao da su znali da će tržište biti gladno nečeg starog, nečega što je u gotovo potpunoj suprotnosti sa prekompleksnim upravljačkim konstruktom na koga su stucani milioni. Urađen u stopostotno retro fazonu, mali i simpatični GalCiv uz mnogo manje busanja i balavljenja postiže mnogo veći efekat od svog naduvanog kompetitora. Ne potencirajući preteranu kompleknost i nametnutu automatizaciju, igra uspeva da vrati posustali XXXX žanr (Explore, Expand, Exploit, Exterminate) starim dobrim manuelnim korenima.

Za razliku od gotovo svih igara ovog tipa, Galactic Civilizations ne nudi opciju početnog izbora rase: možete je igrati isključivo iz perspektive ljudi. Iako ovo zvuči kao mana, budite sigurni da nije. Pre svega, u većini novijih XXXX igara raznobojni aleni su podrazumevali kozmetičke razlike, uz potpuno odsustvo opipljivog diverziteta na polju gameplaya. Ovde vam se, iz razloga fokusa na storiju o ljudskoj epopeji u negostoljubivoj galaksiji, servira odsustvo kvazi-izbora, uz očuvanu mogućnost da globalne karakteristike i bonuse na određenim poljima rasporedite po svom nahođenju (sistem identičan početnom budženju lika u nekom AD&D RPG-u).

Vaše kolege alieni su, bar što se tiče brojčanog sastava, takođe predefinisani. Pet konkurentskih rasa možete početno modifikovati menjajući im alignment (od Pure Good do Pure Evil, sa nijansama između) i stepen inteligencije. Najlepše od svega je što će se rase zaista ponašati po definisanim parametrima: AI je dovoljno dobro iznijansiran da potenciranje na inteligenciji do kraja daje šmek pojedinoj civilizaciji u skladu sa psihologijom.

Koncepcijski gledano, igra u najvećoj meri podseća na Star Trek: Birth of the Federation. Sistem poteza, gradnje unapređenja i brodova u pojedinačnim zvezdanim sistemima i odsustvo mogućnosti da sami projektujete svemirska plovila pomalo je staromodan, ali veoma logičan, intuitivan i doveden do perfekcije što se tiče interfejsa. Broj opcija nije nepregledan, ali je sasvim dovoljan i za najpipavije podešavanje svake pojedinačne partije.

Istraživanje novih tehnologija, mogućnost i brzina gradnje planetarnih unapređenja i uticaj na socijalnu politiku najviše podseća na pojednostavljeni mix Civilizationa i Alphe Centauri. Na ekranu „domestic policy” možete modifikovati nivo poreza i nivo globalne potrošnje, koji je usko povezan sa tri osnovne grane koje troše budžet: vojnu, socijalnu i istraživačku. Svakoj od njih ćete dodeliti određeni procenat budžeta (po defaultu svaka uzima jednu trećinu), od čega će u najvećoj meri zavisiti kurs kojim ćete igrati igru. Vojna orijentacija i alokacija budžeta na izgradnju i održavanje brodova se (bar u početku) nikako ne isplati: druge rase će se lako odlučiti da vas zbrišu sa mape, bilo zbog toga što ste ih napali, bilo zbog modifikacije vašeg alignmenta uzrokovane agresijom (Altarijanska republika, kao tipična Pure good civilizacija će vas sigurno napasti ako postanete „zli”).

Način za modifikaciju vašeg alignmenta je vrlo simpatično rešen: u određenim slučajevima pri kolonizaciji novih planeta bićete stavljeni pred moralni izbor koji podrazumeva nekoliko opcija. Na primer, na površini planete naći ćete primitivnu civilizaciju, koju možete: a) ostaviti na miru, b) alocirati na kontinet gde vam neće smetati i c) porobiti i poslati na rad u rudnike. Ako odaberete prvu opciju, dobićete plus na dobrotu, ali ćete značajno ograničiti životni prostor za vaše koloniste; druga opcija vam ne modifikuje alignment, dok će vam treća mogućnost doneti produkcione bonuse, ali vas istovremeno poslati i na tamnu stranu (što će vam olakšati dilove sa Drenginima, ali otežati život sa Altarijancija). Takvih moralnih izbora ima nekoliko desetina.

Audio-vizuelna komponenta Galactic Civilizationsa je, na žalost, malo previše „retro”. Priprosta 2D mapa galaksije u nekoliko boja, desetak zvučnih efekata i crtano-filmski muzički skor neće oduševiti nikoga, ali će omogućiti igranje i na nekoliko godina starim konfiguracijama. Pomalo paradoksalno, ali autori se hvale naprednim tehnikama koje su koristili u programiranju: igra, navodno, podržava hyperthreading kojim raspolažu Pentium 4 procesori od 3 i više GHz, što značajno ubrzava izračunavanje poteza na najvećim mapama. Nama je igra munjevita i bez toga.

Galactic Civilizations je šmekerska strategija starog kova, obogaćena dozom humora i uverljivom veštačkom inteligencijom protivnika. Neće nikog oboriti sa stolice, ali će vezati za nju veliku većinu pravih stratega.

Miodrag KUZMANOVIĆ