Kada se sve sabere i oduzme, prošlogodišnju stratešku igru Warrior Kings možemo mirne duše svrstati u kategoriju „ambicioznih promašaja”. Imala je nezgodnu tendenciju da uz raskošnu grafiku i pregršt svežih ideja servira jednaku količinu fatalnih dizajnerskih omaški, što je potencijalnu hit-franšizu srozalo na razinu mediokriteta. Ukoliko tome još dodamo hroničnu nestabilnost na većini konfiguracija, kao i brojne bagove, postaje jasno zašto je prvi Warrior Kings okarakterisan kao mućak. U nameri da spase svoje čedo od brzog zaborava, „Black Cactus” se odmah latio izrade nastavka koji bi ispunio promašeni potencijal prvog dela. Rezultat njihovog jednogodišnjeg truda pragmatično je nazvan Battles.

Radnja igre nastavlja se na original, nekih sto godina otkako je Artos ujedinio kraljevstvo. Kontinuitet između dva naslova ostvaren je obilatim recikliranjem elemenata iz Warrior Kingsa – dobar deo jedinica, građevina i magija prenesen je netaknut, dok je sam grafički engine doživeo tek minimalnu preradu. Kao što se iz samog imena može pretpostaviti, Battles maksimalno destiluje sadržinu originala: nema više perzistentnih likova (poput mlađanog feudalca Artosa, heroja prve igre) za koje bi igrač mogao da se emotivno veže, laki RPG elementi takođe su izostavljeni, a primetan je i nedostatak bilo kakve fabule koja bi igraču držala pažnju tokom kampanje.

Umesto toga, Battles težište baca isključivo na masovne strateške okršaje, te se single-player komponenta svodi na rudimentarnu nisku od dvadesetak praktično identičnih scenarija, u kojima je jedini cilj pokoriti druge glavešine na mapi. Vaš alter-ego je generički vladar malene provincije na severu kontinenta, koji jednog dana odlučuje da silom objedini rascepkano kraljevstvo i usput proširi svoje teritorije. Progres vašeg ratnog pohoda možete pratiti na političkoj mapi nekadašnje Artosove imperije, čije postepeno potpadanje pod vašu vladavinu ujedno predstavlja jedini vezivni element između scenarija.

Jedna od inovacija koje je Warrior Kings uveo ticala se sistema biranja frakcija. Umesto tradicionalnog biranja rase na početku igre, igrač bi sporadično tokom kampanje nailazio na „definišuće raskrsnice” upletene u priču, gde je morao da bira između dva moralno-tehnološki suprotna smera. Svaka odluka oblikovala je ideološko opredeljenje vaše vojske, a samim tim i pristup određenim tipovima jedinica. Battles takođe primenjuje ovaj sistem, s tim što se ideološki izbor vrši pomoću redosleda osvajanja teritorija. Mapa kontinenta nudi nelinearnu putanju kroz igru, a posle svake pobede dodeljuje vam se „ratni plen”, u vidu novih mogućnosti i građevina.

Battles nudi igraču tri različita pristupa ratovanju: imperijalni, paganski i renesansni. Imperijalna frakcija težište baca na defanzivne instalacije; izrazito pobožni, Imperijalisti se oslanjaju na „Božji čin” da im pritekne u pomoć u bespoštednoj borbi protiv paganizma. Pagani su pak bili nominalno „zla” rasa Warrior Kingsa, sa primesama demonizma. Oni upravljaju destruktivnim silama prirode i tehnološki su najprimitivniji. Najzad, Renesansna frakcija predstavlja novopridošlicu u Warrior Kings univerzumu i koristi tehnologiju kao kamen temeljac svoje ratne filozofije.

Spori tempo igranja ostao je nepromenjen – na početku svake misije neophodna je smislena izgradnja utvrđenja, sa pažljivim žongliranjem vojnih i ekonomskih elemenata. Zdrava ekonomija igra važnu ulogu kao potpora prvom frontu i sasvim je moguće zaleteti se u logistički ćorsokak ukoliko ne posvetite dužnu pažnju infrastrukturi nabavke hrane i resursa. Battles koristi standardni „rock, scissors, paper” model u osnovi svih okršaja, eliminišući efektivnost taktike štancovanja istih jedinica zarad rushovanja. Nasuprot svake klase jedinica nalazi se neki druga klasa koja služi kao protivotrov, što zajedno sa modifikatorima oštećenja (u zavisnosti od elevacije i vojnih formacija) omogućava veštim generalima da dotuku brojčano daleko nadmoćnijeg protivnika. Bitke su prilično teške, te je stoga za pobedu neophodno kombinovanje snaga, mudro korišćenje terena i dalekosežno planiranje.

Programeri su posebno ponosni na veštačku inteligenciju protivničkih generala, za koju tvrde da je dovoljno fleksibilna da se ne može razlikovati od ljudske. Svaki od preko pedeset AI generala na koje ćete naići tokom kampanje definisan je skupom osobina koje utiču na njegovo ponašanje, što bi u teoriji trebalo da rezultuje individualnošću. U praksi, unikatnost pojedinih generala najlakše je merljiva njihovom agresivnošću, kao i relativnom elokventnošću pretnji koje vam sporadično šalju. Pobeđeni generali postaju dostupni u skirmish modu, a vredi spomenuti kako su dizajneri u ponudu čak uvrstili i jednostavan AI editor pomoću kog možete za nekoliko minuta kreirati protivnike po sopstvenom ukusu.

Grafički engine koji je pre godinu dana bogatstvom boja i količinom poligona mamio uzdahe svima koji su igru bili u stanju da adekvatno pokrenu, danas neće izazvati veće oduševljenje, ali se mora priznati da se još odlično drži. Framerate je primetno poboljšan (za šta je, ruku na srce, dobrim delom zaslužan porast procesorske snage u prosečnoj konfiguraciji), dok je teren obogaćen bilinearnim filtriranjem i bump-mappingom. Zvuku se nema šta zameriti.

Đorđe NAGULOV