 Nekada davno u paralelnom univerzumu, usamljeni programeri (ili male grupe pravednika u najboljem slučaju) branili su nas od mračnih sila dosade praveći kvalitetne igre sa originalnim idejama. Nešto kasnije, kada su moćnici shvatili potencijal za zgrtanje zelenih novačnica iza zabavnog softvera, borci protiv dosade prešli su u veće timove i pravili mnogo skuplje naslove, ali kvalitet nije izostao. No, paralelno sa ovim, zli moćnici shvatili su da dok god je tema igre povezana sa ikonama pop kulture, uvek će biti dovoljno ljubitelja koji će zagristi udicu i nabaviti inferiornu igru koja se krije iza blještavog naslova. Avaj, X2 Wolverine’s Revenge spada baš u ovu drugu grupu.
Radnja počinje pre tridesetak godina u vojnom postrojenju skrivenom u kanadskim Stenovitim planinama, u sedištu Weapon X-a. Nakon što mu je telo prožeto adamantijumom, Logan se budi i instinktivno zna samo jedno – mora da pobegne. Nakon što u trećem licu pomognete Wolvieu da pobegne i po prvi put u životu (ali svakako ne i poslednji) nadvlada Sabertootha, prelazimo u sadašnjost gde naš omiljeni plavi, krzneni biohemičar ima loše vesti za Logana. Naime, pre nego što je pobegao iz Weapon X-a Wolverine saznaje da je inficiran Shiva virusom koji normalnog čoveka ubija za manje od 24 sata. Loganove neverovatne regenerativne sposobnosti držale su virus pod kontrolom, do sada. Beast otkrva da je Shiva mutirao u novi aktivni oblik i Wolverine ima 48 sati do reke bez povratka. Naravno, neće sedeti skrštenih kandži već kreće u potragu za protivotrovom koja ga vodi tamo gde je sve počelo – u sedište Weapon X-a.  Priča je verovatno najbolji deo ove igre. Izvođenje, loše i po konzolnim standardima, podneće samo najvatreniji poklonici našeg omiljenog mutanta, ne bi li klupko radnje odmotali za još nekoliko koraka. Simpatične dijaloge i replike upotpunjavaju odlični glasovi među kojima su i dva velika imena, Mark Hamil kao Wolverine i Patrik Stjuart kao Profesor X.
Pošto je Wolverine’s Revenge akcija u trećem licu, veliki deo ugođaja zavisi od kretanja kamere, no nazvati rutinu za biranje optimalnog ugla „inteligentnom kamerom” u ovoj igri bio bi dobar vic. Dobro, reći će neko, kamera nije najpametnije dete u školi, ali zato imate tastere ili miš da sami birate željeni ugao (što ćete i raditi vrlo često). Istina, postoje te komande, ali ako je jedna ruka na WASD tasterima za kretanje lika, a druga na numeričkoj tastaturi za poteze, akcije i specijalne sposobnosti, gde mi je treća ruka za upravljanje kamerom? Za očekivati je od potencijalnih igrača ovog naslova da vole mutante, ali ne i da sami to budu. Čak i nakon remapiranja komandi u varijantu za bimanuelne humanoide, kamera će često odlučiti da vam pruži „bolji” pogled na situaciju i dodatno oteža upravljanje likom. Tu je i „lepljenje” Wolverinea za zidove kada je u „stealth modu” (pa se automatski šunja). Veselje nastaje kada želite da se „odlepite” a ne napravite buku, što će vas vratiti na save point. Ni ovaj port konzolne igre nema mogućnost proizvoljnog snimanja pozicije, već samo kada vam igra to dozvoli. Umesto sati kvalitetne igre, to znači ponavljanja pređenog po ko zna koji put ne bi li se dostigao novi save point. Prava šteta, jer bi i pored osrednje grafike ova igra bila pravi hit među ljubiteljima X-Mena zato što će između bitaka sa kamerom isplivati nekoliko veoma zabavnih momenata: kombinacijom kretanja i četiri akciona tastera možete da izvedete impresivne poteze, pogotovo kada ste okruženi sa više protivnika raspoređenih na određeni način. Mada Wolvie jeste agresivan i zna da se unese u posao koji najbolje radi, nije glup. Znači, kada sredi čuvara, zašto ne bi uzeo njegovu automatsku pušku? To nam niko neće objasniti. Sem adamantijumskih kandži i golih šaka i stopala, nemate nijedno drugo oružje na raspolaganju. Da stvar bude još smešnija, kada se približite jednom od protivnika, ostali prestaju da pucaju na vas, bacaju bombe i pokazuju na bilo koji način da su vas registrovali. Sem igre postoji i „bonus materijal” u vidu galerije slika, rečnika pojmova iz X-Men univerzuma, raznih Wolverineovih kostima i mini-izazova. Sve ove bonuse otključavate akcijama i sakupljanjem predmeta u igri, a simpatično je i što Logan može da „obuče” svaki kostim koji pronađete, tj. može da izgleda kao u vašem omiljenom strip-serijalu. Ovo je možda i najbolji kriterijum za odluku „da li igrati ovu igru”. Ako imate omiljeni serijal sa Loganom, a pojavljivanje poznatih junaka i negativaca iz ovih stripova u igri je dovoljno da vas obraduje – pomučite se malo. Inače, zaobiđite u širokom luku Wolverine’s Revenge uz nadu da će u sledeću X-Men igru biti uloženo više truda. Dragan KOSOVAC | | |
