Tom Clancy’s Rainbow Six 3: Raven Shield

Gledano iz današnje perspektive, premijera originalnog Rainbow Sixa u plodnoj 1998. godini bila je gigantski doprinos evolutivnom razvoju akciono/pucačkih igara na PC platformi, možda najveći od Quake-induciranog prelaska sa sprajtova na full 3D protivnike. Tadašnjem zaključku o igri akutno je nedostajala vizija, a sem unifikovanog stava da se „radi o dobrom naslovu”, krugovi kritičara su propustili da anticipiraju globalne žanrovske posledice po kvalitet i kompleksnost budućih igara. Tom Clancy’s Rainbow Six, prvi pravi taktički shooter doneo je brdo novina, inspirisao more klonova i efikasno pokazao da totalna borbena realnost može biti zabavnija od obnavljanja energije u letu. SWAT 3, Operation Flashpoint, novi nastavci Delta Forcea, Dirty Dozen 1 & 2, Conflict Desert Storm, pa i superpopularni Counter-Strike mogu se (i moraju) smatrati duhovnom decom našega junaka.

Posle dva oficijelna, po izgledu slična nastavka i uz galeriju expansion packova za svaki, „Red Storm Entertainment” je razvoju trećeg dela pristupio sa progresivno većom pažnjom i budžetom. Dodatna godina utrošena za razvoj igre donela je mnogo veći broj novina i poboljšanja nego što smo imali prilike da vidimo i izmerimo u odnosu orginala i Rogue Speara. Prva dva dela su sem 3D motora, delila AI, zvučne efekte, mehaniku i balans, uz minorne tehničke razlike ili unapređenja. U maniru iskusnih operativaca, „Red Storm” je svojevremeno gotovo godinu dana sprovodio opsežne Internet ankete posvećene kvalitetu budućih nastavaka, a rezultat istraživanja je u celosti kanalisan kroz single player kampanju Rogue Speara (nekoliko hiljada ljudi potpisalo je peticiju u kojoj se zahteva misija sa čišćenjem putničkog aviona od terorista, koja je na kraju postala jedan od remarkabilnijih momenata igre). Rezultat vaganja, istraživanja i ogromnog iskustva kulminirao je u trećem delu, očišćenom od 80 starih problema.

Kvalitet zapleta u single player kampanji je tačno ono što biste očekivali od naslova sa klensijevskim prizvukom, uz momente koji su posebno interesantni (penzionisani ustaša kao primarni negativac). Akcenat je naravno, na borbi protiv globalnog terorizma, za promenu bez ikakve naznake o Arapima. Iako je kampanja za jednog igrača relativno kratka, težina i složenost pojedinih misija sigurno će vas malo duže vezati za stolicu. Vredi naglasiti interesantan način za izbor nivoa težine: sem klasičnog početničkog setinga, jedine dva opcije koje vam se nude jesu veteranska ili elitna. Nema sredine: ili ste veverica koja bira „recruit” nivo težine, ili njuška sa hladnom glavom i brzim veteranskim refleksima.

Za razliku od bogatih eksterijera Ghost Recona, Raven Shield nas vraća u klaustrofobično makljanje u zatvorenom prostoru. Put nas zaista vodi svuda: od čišćenja rafinerije nafte u Venecueli, švajcarskog alpskog sela i tunela na autoputu, preko aerodroma i vile na Kajmanskim ostrvima do banke u londonskom Sitiju, itd. Uživaćete u superdetaljnim enterijerima baziranim na modifikovanom engineu Unreala 2 (mix Unreal Tournament i Unreal 2 „3D mašine”), uz solidan frame-rate i na mašinama koje nisu mogle da svare pomenute naslove. Raven Shield je samo na momente munjevit: preovlađujuće šunjanje na vrhovima prstiju ne zahteva Radeon 9700 zarad glatke akcije na ekranu.

Predmisiono opremanje komandosa i planiranje operacija pretpelo je prvenstveno kvantitativne izmene: imate veći izbor ljudstva, mnogo širi asortiman opreme i gadgeta, kao i detaljnije i intuitivnije kontrole pri kreaciji borbenog plana. Što se tiče osoblja, tu je veći deo ekipe koji nam je poznat još iz 1998. godine: veterani tipa Arnavisca Santiaga, Filatova, Rakuzanke i drugih obogaćeni su mladim pridošlicama svrstanim u standardne kategorije (jurišnici, snajperisti, specijalisti za elektroniku, eksplozive i infiltraciju). Individualne karakteristike su obogaćene dodavanjem novih kategorija, čije vrednosti lagano rastu participiranjem i preživljavanjem u misijama. Dotične karakteristike ovoga puta imaju lako merljiv uticaj na uspeh u operacijama: probajte, recimo, da za vođu assault tima postavite nekog snajperistu i gledajte kako će im „Tangosi” za delić sekunde uzeti meru.

Svaki sukob u igri biva odlučen u treptaju oka, a jednačina za preživljavanje u ogromnoj meri (pored psihofizičih osobina) podrazumeva pravilan izbor oružja, opreme i pancirnih uniformi. Duge cevi, svrstane u assault rifles kategoriju predstavljaju loš izbor za borbu u stisnutim enterijerima, dok su nezamenljive za šibanje na malo širem prostoru (hale, skladišta, dugi hodnici...); sub-machine guns (hekler i slični) su superpodesni za przo menjanje pravca i uske prostore (nišanska disperzija uzrokovana naglim pokretima se brzo vraća u centar), ali nanose malo štete oponetima u panciru i imaju mali domet; sačmarice su sjajne za munjeviti upad u sobe, ali su nepodesne za misije gde oslobađate taoce; snajperske puške imaju svoju jednu jedinu namenu, dok su beskorisne za juriš...

Kreacija specijalizovanih timova, ili kombinacija različito naoružanih komandosa predstavljaju dve potencijalne opcije koje u velikoj meri zavise od tekućeg zadatka: nekada će vam tim sa vođom naoružanim automatskom sačmarom, dva pratica opremljenih jurišnim FAL-om (najbolja duga cev) i snajperom ili teškim mitraljezom na začelju, (obučen u teške pancire), biti mnogo neefikasniji od dva prigušena UZI-ja i dva komandosa u lakim maskirnim uniformama (koje povećavaju brzinu reakcije i brzinu punjenja oružja). Matematika, logika, iskustvo i izvesno poznavanje vojno-policijskih tehnika su ključne reči za opstanak i napredak u igri.

Izbor naoružanja je veliki u odnosu na prethodne igre, i gotovo da može da se uporedi sa Jagged Alliance 2 namešten na „Tons of Guns” modifikator kampanje. Gotovo svaka moderna pucaljka za koju ste čuli ili niste ovde postoji i ima upotrebnu vrednost. Jedna od korisnih novina je i mogućnost modifikacije oružja dodavanjem opcionih dodataka (optički nišan, dupli šaržer ili prigušivač), zavisno od tipa i namene (sačmaricu, logično, ne možete prigušiti niti joj dodati snajperski okular). Uloga eksplozivnih sredstava značajno je proširena u odnosu na puno bacanje granata: sada možete postavljati i nekoliko vrsta mina, kao i tzv. „breaching charge”, koji služi za razvaljivanje vrata (apsolutno neophodna stvar kada je potreban munjeviti upad u prostoriju sa više strana, a teroristi drže taoce na nišanu).

Način za manipulaciju ljudstvom i borbena pravila značajno su unapređeni. Timu kojim neposredno upravljate sada možete izdavati naređenja za rudimentarne akcije u vidnom polju (uz pomoć on-the-fly ekranskog menija nalik na onaj iz SWAT-a 3). Primer: prišunjali ste se vratima iza kojih čujete razgovor; udaljićete se, kleknuti i narediti timu da otvori vrata, ubaci bombu i uleti unutra; sa druge strane, ako sumnjate da su unutra taoci, reći ćete im da umesto frag granate ubace flashbang ili suzavac, ili da naprosto upadnu pomoću breaching chargea (dok ih pokrivate). Ulogu možete izmeniti, kada će vam oni štititi leđa dok krećete u akciju; ili ćete ih poslati na drugi kraj ekrana, ako sumnjate da će vas pogoditi u leđa (ili ugroziti taoca), ili ako postoji potreba da pokrivaju određen prilaz...

Dve dobrodošle novine za individualnu kontolu su mogućnost nečujnog otvaranja vrata uz pomoć točkića na mišu, ili opcija za tzv „fluid stance”, koja podrazumeva slobodno izvijanje tela dok stojite u mestu, saginjanje uz istovremeno virenje iza ugla, ili pogureno trčanje sa telom izokrenutim u stranu! Dve sjajne ideje kojih se do sada niko nije setio. Takođe, Raven Shield je prva Rainbow Six igra u kojoj vidite svoje oružje, i to u savršeno realnoj pozi jurišnog nastupanja sa kundakom na ramenu (razmislite malo o drugim, nerealnim igrama gde vam puca stoji negde između boka i ramena).

Jedina uočljiva mana igre je neujednačeni AI protivnika koji će vas nekada častiti otporom od kojeg se diže kosa na glavi, dok će nekada fiksirati protivnike na mestu, očekujući vaš metak u lice. No, ovo deluje kao nešto što se može ispraviti patchom, više nalik na glitch nego na ozbiljnu manu. U svakom drugom pogledu, igra pleni, zasenjuje konkurenciju i poziva na noćno druženje. Kao i posle seansi sa Splinter Cellom, jutro ćete dočekivati u krpasto-bledom stanju, sažvakani ali ispunjeni.

Miodrag KUZMANOVIĆ