Kreatorima video igara trebalo je punih deset godina da konačno izrade menadžersko-upravljačku simulaciju po motivima čuvenog Spilbergovog filmskog hita „Park iz doba jure”. Nakon neuspešnog Dino Islanda i slabo zapaženog mission packa za Zoo Tycoon – Dinosaur Dig, ljubitelji ovog žanra konačno mogu da se oprobaju u izgradnji i održavanju parka ispunjenog dinosaurusima.

Operation Genesis ne možemo da strpamo u koš sa ostalim predstavnicima žanra jer je to prva igra koja kombinuje klasične elemente menadžmenta sa akcijom u prvom licu. Postoje dva moda igranja: slobodno i pojedinačne misije. Kod slobodnog igranja pre početka izgradnje parka igraču je ostavljena sloboda izbora oblika i veličine ostrva, bujnosti vegetacije, vrste i izgleda reljefa itd. Nakon toga, jedini cilj je da napravite što veći, lepši, uzbudljiviji i profitabilniji zabavni park na već uobičajen način – balansiranjem između vaših želja (čitaj budžeta) i potreba posetilaca. Neuobičajenost predstavlja mogućnost da se u bilo kom trenutku „preselite” u centar akcije i sa vidikovca koji ste izgradili zajedno sa ostalim posetiocima posmatrate kako se dinosaurusi hrane, bore među sobom ili jednostavno beže iz ograđenog prostora. Turiste možete da povedete džipom u organizovan obilazak ili čak da preduzmete direktno učešće u operacijama rešavanja kriznih situacija sa vašim rendžerima upravljajući helikopterom i „skidajući” dinose snajperom.

Da biste odgajili dinosaurusa, prvo morate da obezbedite njegov DNA tako što šaljete arheološke ekipe širom sveta koje iskopane artefakte prosleđuju inženjerima u laboratoriju na ispitivanje. Pojedinačne misije znatno su uzbudljivije i u njima nećete direktno biti u mogućnosti da upravljate svim aspektima parka već ćete izvršavati specifične zadatke (često i na vreme) koje su od značaja za isti. U ovom modu izvođenje je u prvom i trećem licu i podrazumeva upotrebu vozila kojim se krećete po parku. Tako će vas zadaci stavljati u ulogu fotoreportera koji vozeći džip mora da sakupi što efektnije snimke dinosaurusa, iz helikoptera ćete snajperom uspavljivati odbegle primerke, spasavaćete zarobljene posetioce od razularenih životinja, ispitivaćete uticaj vremenskih okolnosti na stanovnike parka itd.

Upravljački interfejs dobro je rešen i prilično pojednostavljen u odnosu na neka druga ostvarenja (Sim City 4, recimo). Komandni panel u levom donjem delu ekrana sadrži svega pet glavnih opcija putem kojih se pristupa svim bitnim funkcijama igre kao što su gradnja objekata, čitanje mnogobrojnih izveštaja o poslovanju, istraživanje... Najvažnije je što se esencijalnim podacima pristupa direktnim kliktanjem po objektima na ekranu čime se eliminiše nepotrebno lutanje kroz opcije.

Tvrdokornim ljubiteljima upravljačkih simulacija zasmetaće što je igra „operisana” od preciznih podešavanja (recimo kod zapošljavanja domara ne postoji provera sposobnosti, nema regulisanja visine mesečne plate, postoje samo četiri vrste posetilaca sa tačno definisanim potrebama i zahtevima itd.), ali to je učinjeno kako bi se približila i onima koji nisu vični ovom žanru. To ipak ne znači da nemate kontrolu nad dešavanjima; možete odlučivati o tome šta će dinosaurusi da jedu, koliko košta hrana, koja je cena ulaznica, šta se istražuje...

Najveći nedostatak upravljačkog interfejsa jeste inertnost promene položaja kamere. Tako se izborom bilo kog objekta pogled zumira na njega i ostaje tu nakon obavljenog posla. To za sobom povlači konstantno „podizanje” pogleda i rotaciju ekrana kako bi se stvari dovele na pređašnje stanje nakon selekcije bilo kog objekta u igri.

Odlična ideja i izvođenje uklopljeni su u prijatno 3D grafičko okruženje koje verno dočarava filmske prizore. Bujna vegetacija oličena visokom travom, gustim žbunjem, visokim drvećem „podvučena” sjajno predstavljenim vodenim površinama i kombinovana odlično urađenim atmosferskim pojavama i te kako utiču na podizanje atmosfere. Međutim, grafika ipak ne može da dobije najvišu ocenu, jer opšti utisak kvare sitnije nedorađenosti i loš izbor boja (preovlađuju zelene i braon nijanse). Tako su modeli dinosaurusa mogli da budu izrađeni od više poligona koji bi njihovom izgledu dali realnost (postoji 25 vrsta). Isto može da se kaže i za prateće objekte i okolinu. Kako je poslastica igre pogled u prvom licu i učestvovanje u neposrednoj akciji, to i te kako dolazi do izražaja. Ako još dodamo obaveznu zum opciju, grafički nedostaci postaju još primetniji, pogotovu na maksimalnim vrednostima zuma. Sa druge strane, zvučnim efektima nema šta da se prigovori. Pored autentičnih zvukova koje proizvode dinosaurusi, prisutni su i bogati pozadinski zvuci poput zrikavaca, grmljavine, razglasa u parku koji posetioce obaveštava o dešavanjima, a sve je obogaćeno originalnom muzikom iz filma.

Ono po čemu će Operation Genesis sigurno ostati upamćen jeste neobična kombinacija klasične menadžerske igre i FPS elementa. Da su programeri malo više pažnje posvetili grafičkom ugođaju (igra je izdata i za PlayStation 2 i Xbox, pa još više čudi da nisu) i ispravljanju nelogičnosti komandnog interfejsa, Operation Genesis bi bio veliki hit. Za vlasnike ATI Radeon 9100 kartica napomena da igra sa ovim grafičkim podsistemom ne funkcioniše kako bi trebalo, što rezultuje loše (i pogrešno) prilepljenim teksturama, invertovanim bojama i sporim renderingom.

Vladimir PISODOROV