Fraza „estetika nasilja” nekima možda može zazvučati kao oksimoron, ali neizbežna je činjenica da za ljudsku rasu nasilje poseduje magnetsku privlačnost. Još otkako je u praistoriji Ug toljagom objasnio Ogu svoje viđenje stvari, nasilje je opstalo kao jedan od ključnih elemenata naše kolektivne svesti, svojevrstan katalizator oko kojeg se predu mitovi i nastaju heroji.

Brutalni obračuni hladnim oružjem između gorostasa konanovskih proporcija oduvek su bili posebno upečatljivi, što se, naravno, odrazilo i na industriju igara. Popularnost solidnih „hack and slash” naslova, kao što su Rune ili Blade of Darkness, pokazuje da postoji tržište za igre čiji je glavni cilj odrubljivanje orkovskih ekstremiteta. Kako nikad nije naodmet da se još jednom spase svet od sila tame, na scenu stupa novi junak željan slave, port kontroverzne igre sa Xboxa, po imenu Enclave.

Enclave se na Xboxu pojavio sredinom prošle godine. Željno iščekivan od igračke publike, ovaj naslov obećavao je tridesetak nivoa neprestane „hack and slash” akcije, zapakovane u impozantan grafički engine. Uprkos ambicioznim namerama dizajnera, Enclave je izneverio očekivanja – krute kontrole, frustrirajuća težina, nemogućnost snimanja pozicije tokom misije kao i loša detekcija kontakta, učinili su da ova igra po izlasku doživi mlak prijem. Developer „Starbreeze Studios” stoga je pomno proučio oštre kritike upućene na račun originala pre nego što se latio izrade verzije za PC. Krajnji rezultat jeste jedno od onih ostvarenja koje ćete zbog neporecivih kvaliteta želeti da zavolite, ali čiji će vas brojni nedostaci stalno iznova podsećati na promašeni potencijal.

Radnja igre dešava se u fantazijskom svetu Enklave, podeljenom na Svetlost i Tamu. Kao literarna podloga za vaš krvavi angažman služi legenda o konfliktu između zlih Dreg’atara i ljudi, kada je čarobnjak Zejl rascepio Zemlju napola u očajničkom pokušaju da zaštiti velelepni grad Celenheim, pobedivši tako demona Vatara. Mnogo godina kasnije, pukotina bez dna počinje da se zatvara, demonske sile sve češće upadaju na teritoriju Celenheima, a Enklavi je potreban novi heroj.

U Xbox verziji bilo je potrebno prvo preći kampanju Svetla i spasti Celenheim, pre nego što ste mogli da obučete crni plašt i priklonite se silama Tame. Na PC-u su obe kampanje „otključane” odmah na početku, tako da možete izgustirati koja strana više leži vašem karakteru i moralnoj konstituciji. Isprva će igrač biti u stanju da izabere samo jednu klasu, ali ćete tokom igre nailaziti na druge klase likova koje zatim dobijate na raspolaganje u kasnijim nivoima. Raspoloživi likovi su raznovrsni, kako vizuelno, tako i po svojim karakteristikama. Sveukupno ima šest klasa po strani, a svaka klasa ima svoju užu specijalnost – Berzerker je npr. veoma snažan ali spor, Huntress i Assassin su brzi likovi koji odlično barataju samostrelom, dok su čarobnjaci zbog slabe fizičke konstitucije skloni borbi na daljinu.

Način igranja je standardan za ovu vrstu igara, s pogledom u trećem licu preko ramena vašeg junaka. Jedna od glavnih kritika konzolne verzije ticala se nepreciznog metoda upravljanja, što je dovodilo do neželjenih sunovrata (i razbijenih džojpeda). „Starbreeze Studios” je u PC verziji uveo podršku za miša, te će svaki prekaljeni FPS-ratnik kojem je tradicionalna kombinacija tastera ’AWSD’ utisnuta u mozak već posle nekoliko minuta privikavanja veselo komadati gobline. Što se komadanja tiče, arsenal sečiva dostupan vašem liku zaista je impresivan i pokriva sve znane tipove hladnog naoružanja: mačevi, sablje, sekire, samostreli, maljevi, bodeži... Tipovi oružja razvrstani su po kvalitetu, od vulgaris kaljenog čelika do prekrasnih primeraka sa urezanim runama i magičnim svojstvima.

Da biste mogli sebi da priuštite egzotičnije alatke moraćete marljivo po nivoima da sakupljate ćupove sa zlatom. Ovo ubrzo postaje vaša glavna preokupacija, pošto vas rudimentarni ciljevi tokom misije neće posebno angažovati. Enclave je sasvim linearna igra, tako da je jedini izazov preživeti pod navalom protivnika i pronaći što više zlata. Neprijatelje je teško savladati, zadavaće vam dosta muke već od samog početka. Ovo se posebno odnosi na čarobnjake, čije magije mogu da vam ispiju svu energiju za nekoliko sekundi. Osećaj tokom borbi i dalje je prilično krut – iako je vaš lik u stanju da veže više udaraca zaredom, u praksi se okršaji svode na zamornu repeticiju ciklusa uleti-udri-uzmakni. Avaj, labava detekcija kontakta nije popravljena, tako da će isuviše često vaša sekira bezbolno proći pravo kroz telo nekakve oklopljene mrcine, posle čega sledi brza smrt. Mada i dalje nije moguće sačuvati poziciju u bilo kom trenutku, dizajneri su postavili pregršt save-checkpointa na svakom nivou, što znatno umanjuje frustracije uzrokovane haotičnim borbama.

Grafika predstavlja svetlu tačku ovog naslova – uzimajući u obzir relativno visoku hardversku zahtevnost (koja ipak nije u rangu Unreala 2), Enclave nudi zaista neverovatno audiovizuelno iskustvo. Tokom vaših avantura hodićete predelima i zamkovima koji su krcati krivinama, teksture su izrazito detaljne, dok voda uz pomoć pixel shadera izgleda skoro fotorealistično. Nivoi i likovi izrađeni su sa mnoštvom detalja, iz čega se vidi da su dizajneri na korišćenje dobili ogroman „poligonski budžet”. Međutim, uprkos epskoj atmosferi i istančanom vizuelnom stilu, moramo zaključiti kako je Enclave ostvarenje koje se nalazi na tragičnih pola koraka od slave.

Đorđe NAGULOV