 kalibar igara koji najviše razočarava su famozni polufabrikati. Dva predhodna Starfleet Commanda spadaju upravo u tu kategoriju. Donekle drugačije koncipiran strateški segment igre od njih je mogao da napravi mega-hitove, ali nije. Sve je inače bilo tu, počev od zanimljive licence, sjajne ideje, savršene implementacije taktičkih okršaja, glatke grafike i ubedljivog zvuka... Da je kampanja, a pogotovo generator misija napravljena malo ubedljivije, kritičari bi pričali drugu priču.
Orion Pirates nema pretenzija da nešto radikalno izmeni u tom pogledu. U pitanju je stand-alone expansion disk (ne zahteva original) koji donosi novi niz kampanja za standardne rase (Federacija, Klingonci, Romulanci, Mirak...) i mogućnost igranja na strani jednog od osam piratskih kartela alfa kvadranta (Beast Riders, Crimson Shadow, Orion Pirates...). Piratske kampanje daju galeriju novih brodova, unikatne zaplete i, u globalu, mnogo veću težinu igre prilagođenu najiskusnijim fanovima prethodnih nastavaka (teže su, pre svega, zbog relativno slabijih plovila kojima raspolažu gusari). Male, ali korisne izmene kampanjskog režima svode se na balansiranje generatora misija. Ovog puta je donekle izostao konstantni monitoring potencijalnih snaga pri taktičkom sukobu, odnosno, kompjuter više ne dodeljuje identične snage koje je (teorijski) uvek moguće savladati. Elemenat motivacije za skupljanjem prestiža je sada mnogo veći, jer vas udaljavanjem od granica vaše Imperije (ili kartela) očekuju progresivno teži izazovi. To u određenoj meri doprinosi opštoj dinamici, ali je još uvek daleko od željenog. Miodrag KUZMANOVIĆ | 
