 Nemačka izdavačka kuća „Sunflower” nakon serije uspešnih strategija (u prvom redu Anno 1602) objavila je svoju prvu RPG igru, zanimljivu mešavinu elemenata akcionih, avanturističkih i fantazijskih igara.
Glavni junak Melvin, pripadnik retke rase tehnomaga, našao se pred velikim izazovom. Magičnoj zemlji Gotos i njenim miroljubivim stanovnicima preti veliko zlo iz dubine zemlje. Ključ spasenja leži u Melvinovim rukama i njegovim specijalnim sposobnostima koje je nasledio od roditelja (kao tehnomag, vičan je upotrebi sprava-čarolija). Melvina čeka dug i naporan put od trapavog i ne preterano omiljenog stanovnika Drimertauna do neustrašivog borca koji vešto barata raznovrsnim oružjem i magijama. Na tom putu pridružiće mu se i ljupka Talis čija će pomoć biti neophodna.
Technomage spada u kategoriju „lakših” FRP-ova i sačinjen je iz niza kratkih zadataka (questova), jednostavnih po strukturi. To, međutim, ne znači da će vam biti dosadno. Naprotiv – tokom igre susrešćete preko pedeset NPC likova i osam Čuvara čija struktura i ponašanje odgovoraju sredini u kojoj borave. Vizuelni aspekt igre odiše raznovrsnom grafičkom podlogom i dizajnom koji više odgovara RPG pravcu što se gaji na konzolama (poređenje s Final Fantasy igrama čini se najpogodnijim). „Konzoloidnost” Technomagea ogleda se i u kontrolnom sistemu koji daje prednost tastaturi nad mišem i prilično je pojednostavljen. Izvođenje je u punom 3D okruženju u izometrijskoj perspektivi, s kamerom koja se može slobodno rotirati oko ose glavnog junaka. Grafika je veoma dobra (živopisan ambijent, izražen kolorit i raznovrsnost svetova, sjajni efekti magija, odlične FMV sekvence između nivoa), a ni zvučna podloga nije za bacanje. Zahvaljujući relativno jednostavnoj strukturi questova, Technomage je dobar izbor za manje iskusne avanturiste, kao i one kojima su dosadile klanice poput Diabla i Baldur’s Gatea. Jedina veća zamerka odnosi se na strukturu questova koji poprilično odudaraju od osnovne radnje i stvaraju pomalo haotičan i monoton sistem u kome se lako gubi koncentracija i zaboravlja cilj igre. Gradimir JOKSIMOVIĆ | 
