Military frikovi koji nabave kopiju Operation Flashpointa saznaće „iz prve ruke” kako boli metak u čelo, koliko je teško razvaliti tenk zoljom sa daljine od 100 metara; osetiće žmarce pri noćnom upadu u okupirano selo, ježiće se od mitraljeskih rafala koji probijaju krhki zaklon i dobuju sve bliže glavi po šlemom; uvideće da je vojnik roba potrošnija od sanduka sa municijom, i da udovi otkinuti nagaznom minom ili krupnim gelerom neće ponovo izrasti...

Tokom poslednjih nekoliko godina, jedna grana FPS igara evoluirala je u takozvani „inteligentni shooter”. Bilo da se radi o antiterorističkoj simulaciji tipa Rainbow Six ili vojno-taktičkoj makljaži nalik na Delta Force ili Project IGI, elementi realnosti angažmana, protagonista, okruženja i tehnologije ih izdvajaju iz obilja SF i fantasy ostvarenja koja preovlađuju na tržištu. Ti nivoi nisu kvalitativno isti: realistična činjenica da vas i jedan dobro usmeren metak može ubiti, implementirana je samo u igrama „Red Storm Entertainmenta” koje su i pored takve verodostojnosti u nekim momentima pomalo nelogične. Zato je tu Operation Flashpoint da granicu surove stvarnosti pomeri do neslućenih visina.

Autorski tim zadužen za razvoj igre je češki „Bohemia Interactive” koji je izgleda imao velikih teškoća da do kraja ostane „politički korektan”: i pored dopunskog peglanja igre od strane izdavača („Codemasters”), iz zapleta, skriptovanih scena i drugog literarnog mesa igre, na sve strane vrca mržnja prema Rusima. Blagodareći uspomeni na dane Varšavskog pakta i rusku okupaciju, kao i na poslovičnu češku ksenofobičnost, atmosfera će u nekim trenucima delovati prilično poznato (ruski vojnici su prikazani kao beskrupulozna banda ubica i siledžija, dok se NATO trupe previše vidljivo glorifikuju).

Godina je 1985. U Rusiji vladaju perestrojka, glasnost i sveopšte društvene reforme, što se nimalo ne sviđa staroj generalskoj garnituri. Jedan od dotičnih generala, Ivan Vasilij Guba, na komandnoj dužnosti daleko od Moskve, odlučuje da stvari uzme u svoje ruke i kroz invaziju zapadnog sveta parališe prestruktuiranje starog sistema. Stavlja u pokret Treću armiju i pozamašan nuklearni arsenal i iznenada napada NATO bazu na ostrvskoj republici St. Pierre (nije geografski locirana, ali se verovatno radi o severoistoku Evrope). Dok se glavnina oficijelnih ruskih snaga ne osvesti, na Severnoatlantskoj Alijansi je da se pozabavi problemom...

Ako je pričica trula, izvođenje zaslužuje bronzani spomenik visok 18 metara. Kampanja je podeljena na nekoliko celina, u okviru kojih preuzimate ulogu jednog od protagonista. U prvom segmentu nalazite se u čizmama vojnika Armstronga čiji vod biva izložen prvom udaru pri invaziji ostrva. Kroz desetak izvrsno smišljenih misija izvršavaćete zadatke vezane za protivnapade, zasede, patrole i evakuaciju civila. Naravno, kao običan grunt, izvšavaćete naređenja neposredno pretpostavljenih oficira i kroz koordinirane operacije, kao deo tima lagano napredovati kroz sve teža iskušenja.

Treba naglasiti da ovako savršene simulacije uloge pešadijskog vojnika u napadu i odbrani do sada nije bilo. AI saborci slede realnu taktiku zauzimanja pozicije, napada i odgovora na vatru; vrše prilično složene manevre opkoljavanja i vatrene podrške (u kasnijem toku kampanje, kada dobijete svoje odeljenje i vi ćete izdavati takva naređenja); ne srljaju kao muve bez glave i koriste logičnu taktiku i oružje prema svakoj pretnji koja se ukaže (na primer, dok vojnik sa raketnim bacačem napada oklopno vozilo, ostali ga štite vatrom).

„Fizika” je takođe impresivna: nalik na Counter Strike, pucanje pri brzom pretrčavanju je beskorisno zbog onemogućenog nišanjenja; nekoliko minuta konstantnog trčanja prilično će vas zamoriti (usporavaćete i postati neprecizniji zbog teškog disanja); efekti vatre i bliskih eksplozija očekivano su smrtonosni, a količina municije realna i svodi se na 4 okvira za M-16 i nekoliko bombi (na sreću, od mrtvog protivnika ili saborca možete preuzeti inventar). Borbi u rangu beonjača gotovo i da nema. Mahom ćete se napucavati na granicama vizuelne identifikacije i bacati na zemlju kad zaprašte rafali, a svaki bliski kontakt nateraće vam srce u pete (kada, na primer, čučite u žbunju sa zoljom i čekate ruski tenk da vam dođe na penal). Ovako nešto još nismo videli. Prosto je neverovatno da ovako realistična igra može biti tako zabavna i prepuna momenata u kojima ćete gutati knedle. Jezi doprinosi i mogućnost samo jednog snimanja pozicije u toku bitke...

Dalji tok kampanje donosi pogled iz totalno druge perspektive, jer ćete se u borbi okušati i kao komandir tenka, pilot helikoptera i aviona. Iako su simulacioni elementi dotičnih vozila malo pojednostavljeni, cela stvar dobija na značaju zbog univerzalne perspektive i zaokružene celine koja karakteriše igru. Mladi čoveče, buy this game & knock yourself out!

Miodrag KUZMANOVIĆ