Posle Strandeda od pre dva meseca, evo još jedne igre čija je suština u tome da vas uvede u svoj magični svet. Ipak, Morphopolis, delo tima Micro Macro Games, nije potpuno lišen igračke mehanike, nego najviše podseća na pojednostavljenu Botanikulu – u ulozi ste insekta kog vodite kroz nadrealnu verziju prirode i usput rešavate jednostavne zagonetke i skupljate predmete skrivene širom ekrana. Dakle, Morphopolis je mešavina avanture i hidden object naslova.

Najveći aduti igre su avangardno okruženje i atmosfera, koju prvenstveno grade grafika i muzika. Zahvaljujući specifičnoj upotrebi boja i zvucima koji se kreću od melanholičnih do tribalnih, autori su Morphopolisu udahnuli jedinstven, prijatan vajb. Ipak, zbog onoga što su tom lepom grafikom prikazali, igra povremeno poprima pomalo čudan ton. Naime, Morphopolis nema jasnu priču, nego prati evoluciju jednog insekta dok putuje kroz prirodu i sreće razne neobične oblike života. Na kraju svakog nivoa, dolazi u susret s ogromnim insektom koji ispušta misterioznu zelenu svetlost. Tada nastupa evolucija. Pored ogromnog insekta koji ispušta misterioznu zelenu svetlost, tu su i razne bube, ali i druga maštovita stvorenja koja predstavljaju personifikaciju prirode. Svima je zajedničko to što nisu prikazani „slatko”, pošto nemaju ljudske karakteristike (oči, usta i tako dalje). Posledica toga je pomenuti nadrealan, pomalo čudan ton.

Istraživanje tog sveta nije zabavno samo zbog njegovog upečatljivog senzbiliteta, nego i zbog solidne igračke mehanike. Pošto je Morphopolis dosta kratak (traje oko sat vremena), skupljanje skrivenih predmeta ostaje zabavno do kraja igre. Sem toga, predmeti nisu previše skriveni pa ih relativno lako nalazite, a i plauzabilno su uklopljeni u okruženje (tu su bobice, lišće i slično), tako da ne narušavaju atmosferu. Slično važi i za zagonetke, koje se odvijaju na posebnom ekranu. Iako su previše lake, logične su i dobro razbijaju monotoniju koja bi nastala kada ih ne bi bilo. Štaviše, iako ima i kliše primeraka (igra pamćenja i tako dalje), otprilike pola ovih logičkih problema do sada nisam video.

Sem toga što su zagonetke previše lake, najveća mana je krajnje minimalistička priča – sem evolucije, u Morphopolisu se doslovno ništa ne dešava. Jeste da sam proveo zabavnih sat vremena istražujući taj čudesan svet prirode, ali igra me nije opčinila – bila bi mnogo zanimljivija kada se ne bi svodila na zanimljivu atmosferu. Da, tu su i zagonetke i hidden object elementi, ali ta mehanika postoji samo da bi poduprla atmosferu. U odsustvu posebno zabavnog gejmpleja, dobra priča je nužna da podigne stvari na sledeći nivo.

Aleksandar ĐURIĆ