U potrazi za poslom, nailazite na oglas u lokalnim novinama: „Potreban noćni čuvar u porodičnom restoranu/igraonici”. Plata nije bog zna šta, ali prihvatate posao jer ne zahteva ništa osim sedenja u fotelji. Laka lova! Ipak, nije sve baš tako jednostavno.

Prethodni čuvar vas obaveštava (porukom na telefonskoj sekretarici), a i sami primećujete, da u restoranu obitavaju velike animatroničke lutke životinja-maskota. Zbog čestih kvarova, osoblje ih ostavlja uključene tokom noći da slobodno lunjaju kako im mehanizmi ne bi zaribali. Problem u svemu tome je što su lutke agresivno nastrojene prema svima koji van radnog vremena nemaju maske i pokušaće takvu osobu nasilno da uglave u animatronički kostim. Dodajte na to i činjenicu da izgled pomenutih lutaka prilično uznemirava, kao da su iskočile iz noćne more.

Vaš zadatak je vrlo jednostavan – preživite pet noći u mraku jezivog restorana. Svaka „smena” traje od ponoći do šest sati ujutru (realnih 8-9 minuta) i kako vreme teče, lutke se sve više interesuju za vas. Ipak, stražarsko mesto ne sme da se napušta i na napasnike motrite putem tableta povezanog na sigurnosne kamere. Prikradu li se previše, možete da upalite svetlo da ih rasterate ili da se zaključate dok ne odu. Šta onda igrača sprečava da pozatvara sva vrata i ležerno čeka da sat otkuca 6? Vlasnici restorana su teške cicije i u noćnoj smeni struju prebacuju na agregat sa vrlo ograničenim kapacitetom. Svako paljenje svetla, zatvaranje elektronskih brava ili gvirenje u kamere ubrzava tempo kojim se troši struja. Ostanete li bez struje pre kraja smene, pa… bolje da sami vidite šta se dešava. Trenuci dok gledate kako poslednji procenti neumorno ističu i zatim strepnja u mraku su neki od najnapetijih trenutaka koje smo imali priliku da iskusimo u horor igrama.

Pogled na slike iz igre jasno stavlja do znanja da ovo nije grafička ekstravaganca. Istina, ali treba imati na umu da je na igri radio samo jedan čovek (Skot Koton) koristeći program za izradu 2D igara u kom je simulirao 3D. Igra briljira na polju zvuka, sa brojnim čangrtanjem, zujanjem ventilatora i udaljenim dobovanjem velikih plišanih užasa. Muzike nema i njeno odsustvo stvara još teskobniji osećaj, a svaki šum će vam zvučati glasno i preteći.

Pet noći kod Fredija neće osvojiti nagrade za najimpresivniju grafiku, ali je trijumf jedne ideje i nekonvencionalan horor naslov koji ljubitelji žanra ne bi trebalo da propuste. Traje samo sat vremena što je, ruku na srce, više nego dovoljno jer bismo se ozbiljno zabrinuli za svoju psihu da moramo više sati da provedemo u društvu Fredija i drugara. Igrači koji imaju čelične živce će zato, nakon kompletiranja kampanje, moći da naprave svoj izazov u igri podešavajući parametre za AI svakog od čudovišta. Na kraju, upozorenje i razlog zašto igri ne možemo da damo veću ocenu – konačan sukob sa bilo kojom od lutaka, tj. pogibija, su uvek propraćeni iskakanjem lutke preko celog ekrana i prodornim krikom zbog koga će vas bubne opne moliti za milost.

Bojan JOVANOVIĆ