Čarobnjaci su poslovično slabašni momci, stakleni topovi sa zadatkom da pljuckaju magije sa odstojanja i u tome su sjajni. Međutim, uvek ih je ograničavala mana ili cooldown, baš onda kada je na tutnjajućeg orka bilo zgodno lansirati glečer. Lichdom: Battlemage ovu priču pokušava da izvrne naglavačke i predstavlja svet u kome nema cooldowna i gde možete lansirati vatrene lopte do mile volje.

Priču počinjete u ulozi kovača kome Zli Zlobnici (tm) ubijaju suprugu, odnosno otimaju sestru ako izaberete ženskog lika. Iz nesvesti vas budi čarobnjak Roth i nudi vam magijske moći kako biste se osvetili, a za uzvrat morate da mu pomognete da povrati kontrolu nad čarobnim oltarima razbacanim duž sveta. Vaš lik, naravno, oberučke prihvata zadatak i postaje Zmaj (apsolutno mu ne smeta što mu Roth daje taj nadimak) – borbeni mag sposoban da elemente koristi za stvaranje magija.

Kliše pričica o zlom kultu, jednodimenzioni negativci i vaš saputnik mudrijaš Grifon koga srećete na checkpointima nisu naročita motivacija da isprobate ovaj naslov. Fokus je na sistemu kombinovanja i pravljenja magija. Naime, pronalaženjem Rothovih artefakata otključavate nove elemente, a kao loot posle borbi dobijate modifikatore za kraftovanje magija. Upotreba magije je u tri forme – standardni fireball (levi klik), aura u krugu od nekoliko koraka (oba klika) od izabranog mesta i nova. Sistem veoma podseća na onaj iz Elder Scrolls igara, naročito što možete držati klik tokom kastovanja za pojačanu štetu.

Default magije su same po sebi zanimljive, ne preterano maštovite, ali završavaju posao tek donekle i vrlo brzo ćete želeti da ih pojačate. Unapređeni fireball se rasprskava na nekoliko manjih koji višestruko eksplodiraju. Pomenuli smo da je jedini loot u igri u vidu raznih modifikatora – za tip projektila, ponašanje magije i dodatne efekte koje može da ima u kombinaciji sa drugim magijama. Spajajući element, oblik i efekte stvarate nove varijacije kojima možete zameniti trenutnu magiju. Ovde se primećuje tipični (i jedini prisutan) element RPG igara sa kolorno označenim „retkostima” runa, ali i vrlo naporna stvar sa zatrpavanjem igrača statistikama, procentima i decimalama. Za razliku od igara iz serijala Diablo, gde jasno znate da je svetlucava nova sekira bolja od vaše stare rasklimane po tome što jače udara, ovde nećete biti u potpunosti sigurni koliko je bolji ili lošiji neki element nove magije dok ga ne provučete kroz nekoliko kombinacija u ekranu za crafting, sve vreme držeći ’CTRL’ da biste na oku imali staru magiju. „Ovaj efekat daje 1% više usporavanja na moju ledenu baru, ali onaj prethodni će mi dati mali bonus ako zamrznutog zombija zviznem čardžovanim projektilom” i slične situacije pretvaraju ovaj jako bitan deo igre u dosadno prevrtanje po inventaru i glavobolju od brojnih statistika. S obzirom na to da ćete vrlo brzo skupiti stotinak elemenata za magije, problem se uvećava sa ogromnim brojem varijacija jednog elementa i nemogućnošću sortiranja elemenata po kvalitetu ili nazivu. Spellove možete i rastaviti s tim što samo jedan od elemenata ostaje čitav dok drugi trajno nestaju.

Autori tvrde da je igra dizajnirana da učini da se osećate kao moćni mag i to je tačno možda prvih pola sata igranja. Kako budete otključali drugi i treći element (uvek možete da koristite i levelujete samo 3 elementa, dok su ostali u rezervi) tako će i protivničke armije postati sve veći zalogaj i pretvoriti se u „damage sponge”. Umesto da vremenom sejete pustoš jednim pokretom kažiprsta, obični kosturi i zombiji će vam se ceriti u lice čak i posle dve-tri vatrene kugle. Rudimentarni fajtovi postaju gnjavaža i imaćete osećaj kao da orete njivu, a ne da magijama sravnjujete sve pred sobom. Zato ćete radije da protrčavate kroz nivoe izbegavajući sukobe sa armijama nemrtvih. Inače, postoji sistem povećavanja šanse za bolji loot ukoliko vezujete posećivanje novih autosave lokacija bez pogibije, što funkcioniše sjajno sve dok ne naletite na (mini)bossove i slične skokove u težini. Naime, težina igre je užasno neujednačena pa se dešava da jedna epska borba sa ogromnim monstrumom bude boza dok kasniji susret sa hordom „mobova” može liniju zdravlja opasno da približi nuli. Takođe, pozicija se isključivo automatski snima na pomenutim markerima, ali njihovo rastojanje je potpuno nasumično – nekada ćete naleteti na save u roku od nekoliko minuta od poslednjeg, dok sledeći može da bude udaljen dobrih pola sata probijanja kroz nemrtvu rulju. Postoje načini da nanosite mnogo više štete, ali vam to igra neće naročito objasniti, već morate da iščitate tutorijale na netu. Problem često zadaje i nedostatak ikakvog osećaja udara vaših magija na protivnike, poput strelaca koji nonšalantno nastavljaju da odapinju strele iako ste im zafrljačili santu leda u lice.

Iako je u pitanju indie naslov, produkcija je na veoma visokom nivou. Igru pogoni Cry Engine 3 te izgleda izvrsno, naročito okruženja u koje je smeštena i, očekivano, efekti pri bacanju magija. Glumačka ekipa ima zavidan star power – Troj Bejker, Dženifer Hejl, Klensi Braun… svi zvuče sjajno (i pored scenarija žnj kvaliteta). Muzičku podlogu čine tipične partiture koje se provlače kroz fantasy igre. One fino doprinose atmosferi mada nisu melodije koje ćete pamtiti. Optimizacija je zato brljava i za podnošljive performanse na najnižim detaljima i 720p rezoluciji će vam biti potrebna grafička karta iz znatno novije generacije od one iz „potrebno” rubrike.

Lichdom: Battlemage je bolno linearni magijski FPS sa zanimljivim idejama, ali slabom razradom. Magija koje možete koristiti zaista ima mnogo, ali se uvek svedu na projektil, AOE i novu, bez naročitih kreativnih upotreba kakve smo viđali u Dark Messiah of Might and Magic i Magicka. Lepa grafika ipak ne može da nadomesti monotoni gameplay.

Bojan JOVANOVIĆ